doktor S.O.S.

Ja sam Sladjana Onrust, doktor, psihijatar. Ime doktor SOS je nastalo od pocetnih slova mog imena i prezimena.  Medicinu sam studirala u Zagrebu u prijeratnom periodu, a specijalizaciju u Beogradu i Doboju. Oko 20 godina radim kao doktor, od toga oko 15 u oblasti psihijatrije i mentalnog zdravlja u zajednici, a zadnjih godina i e-psihijatriji i e-mentalnom zdravlju. Visegodisnje radno iskustvo sam stekla u Bolnici Doboj, Centru za zastitu mentalnog zdravlja Doboj, Psihijatrijskoj klinici KCS i Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Unazad godinu dana radim u privatnoj praksi i online. Licencirana sam u Bosni i Hercegovini. Clan sam Evropske Psihijatrisjke Asocijacije ,Udruzenja psihijatara Bosne i Hercegovine i Srbije.

E-psihijatar  je popularan naziv za psihijatra koji radi preko interneta, online. Trendovi su takvi da ce ovaj nacin pomaganja ljudima uskoro biti priznat i od osiguravajucih kuca, sto je svjetski trend i uveliko je korisna praksa u mnogim zemljama, kao u Americi, Austaliji, sjevernim evropskim zemljama. Moje trogodisnje iskustvo u  e-Psihijatriji i e-Mentalnom zdravlju pokazuje da je ovaj nacin rada iako prilicno izazovan i zahtjevan, veoma koristan, uspjesan i da je u ovome veliki potencijal.

Iza mene je visegodisnje iskustvo u klasicnoj psihijatriji modernog doba ( rad na psihijatrijskom odjeljenju u opstoj bolnici, Psihijatrijskoj klinici i Institutu za mentalno zdravlje) i u mentalnom zdravlju u zajednici u Centru za zastitu mentalnog zdravlja, kao psihijatar, vodja tima i sef Centra u Doboju. Iza mene su i mnogobrojne razne edukacije u psihijatriji, mentalnom zdravlju, radu sa mladima, psihoterapiji (kognitivno-bihejvioralna terapija -REBT i grupna psihoterapija), menadzmentu u zdravstvenm ustanovama, socijalnom marketingu, zatim mnogi projekti i strateski dokumenti u oblasti mentalnog zdravlja, unapredjenje kvaliteta usluga u zdravstvenim ustanovama, radova na evropskim i lokalnim kongresima  i jos puno toga.

To je iza mene i ta iskustva mi daju snagu da prihvatim ovaj iziazov i okusam se u onome sto je ispred mene.

Ispred mene je puno anksioznih i depresivnih ljudi koji traze pomoc online i kojima odgovara bas ovaj nacin komunikacije sa psihijatrom. Tu sam da pomognem.

epa

radno iskustvo u CMZ

Mentalno zdravlje u zajednici je savremeni koncept koji je primjenljivan u Centru za zastitu mentalnog zdravlja na cijem sam celu radila 10 godina (od 2000 do 2015). Centar za mentalno zdravlje Doboj je u tom periodu bio jedna od vodjecih centara u BiH i cesto predstavljan kao primjer dobre prakse. Ovu su neke od aktivnosti … Nastavi čitati radno iskustvo u CMZ

66 thoughts on “doktor S.O.S.

  1. anonimnoo kaže:

    Pozz, imam par problema al ne znam da li su oni simptom puberteta jer mi je 17 godina. Imam osjećaj da sam nepoželjan u društvu, mada uopšte mi to u realnosti ne izgleda tako, osjećem se manje vrijedno, kako vrijeme prolazi svo mi više opada samopuzdanje. Jako teško prihvatam nove ljude u svom životu i jako brzo osuđujem druge ljude. Nemam osjećaj slobode. Zatvoren sam u kuću i dani tako prolaze, nekako sve mi je izgubilo smisao, nikako ne uživam u trenutku sve mi se svelo na čekanje nečeg.

    Sviđa mi se

  2. Sanja kaže:

    Postovani
    Nekoliko godina sam probala vecinu vrsta SSRI antidepresiva zbog generalizovane anksioznosti i straha ali nista nije dovelo do poboljsanja. Za terapiju nesanice dobila sam Sanval koji se ispostavio kao jedina tableta koja me “dize iz mrtvih” iako znam da je ne koristim pravilno jer je indikovana za nesanicu a ne za ublazavanje anksioznosti. Koristim ih ipak kad imam teske situacije jer mi omogucavaju funkcionisanje, doduse kratko- pola sata do sat nakon uzimanja.
    Moje pitanje je koji lek bi mogao da mi prija a da ima efekat kao Sanval na mene jer SSRI antidepresivi po meni nemaju nikakav efekat za anksioznost.

    Hvala unapred

    Sviđa mi se

  3. Daniela kaže:

    Postovana,
    Mislim da mome muzu treba pomoc. Zivimo u braku 14 godina, imamo tri cerkice. Radimo oboje. Muz je uvek bio kratkog fitilja ako me razumete, ali u posl.vreme ima erupcije besa cak i kada napr.beba nesto negoduje. Njegove reakcije su jako zabrinjavajuce. Za najmanju sitnicu zna da napravi haos od lupanja po zidovima, prozorima, uvek i sebe samara…. ovo se vec desava svakodnevno pa Vas pitam sta mogu ciniti. Jednom sam probala sa kapima valerijane ali nije dobro proslo.

    Sviđa mi se

  4. Anonimno kaže:

    Danas je godisnjica braka. Iskreno od pocetka nase same veze nista nije bulo kako treba. Usli smo u vezu sa mojih 16 godina i njegovih 19. Prvo me je prevario nakon samo deset dana veze, a onda je dopuzao moleci me i sve sam to prepisivala nasim godinama. Mogu slobodno reci da sam bila opsjednuta sa njim. Oprostila sam njegovo agresivno ponasanje prema meni. Tokom godina je bilo jedino dobro sto smo nili godinu dana razdvojeni. Sada imam 23 godine i prije tacno godinu dana smo usli u brak. Brak koji svaki dan proklinjem,ali sve kontam promijenit ce se sve. Nemam ni seksualne privlacnosti prema njemh niti posebno nekih osjecaja. Dva puta je jos bio agresivan prema meni. Veceras je trebao da me iznenadi sa vecerom ali ja ne zelim da iddm jer to nece nista popraviti. Uz to sve zivimo na spratu njegovih roditelja. Iz pocetka sam sve shvatala kao zeganje sa njihove strane ali su mi se svi smucili, pogotovo njegova sestra. Ja shvatam da sam tu stranac ali da li je moguce da oni rade sve kako bi se tako i osjecala, jos je pored nas njegova baka koja stalno prati sta sam obukla komentarise me i ona zeli da mi bude sef. Jednostavno mi je dosta svega, ovo nije zivot koji sam zeljela, ovo je sve o o sto nisam zeljela i danas na godisnjicu je izbila svadja jer on naravno mora biti sa svojima, ipak su oni tu, ili mora da spava, ili ipak sa druge strane mi se moramo svađati jer je neodgojen, ocekuje da ja sve radim za njega kao da sam mu mama, ne zena. Dosadilo mi je, nisam se udala da me on i citava njegova porodica zajebava. Ne znam sta da radim, sad bih odjurila kuci jer nemamo djece jos, ali me strah. Predugo smo zajedno… Ali mislim da jw razvod najbolje rijesenje i da cu sad na godisnjicu da mu kazem da ga zelim.

    Sviđa mi se

  5. Anonimno kaže:

    Od pre godinu dana zivim u inostranstvu I pocela sam da jedem nezdravu hranu pri cemu sam se ugojila 10 kg za 4 meseca I pritom nisam dobila ni jednu menstruaciju za to vreme. Bila sam.kod ginekologa koji mi je taj problem resio (kratkorocno) upotrebom kontraceptivnih pilula. Medjutim I dalje nisam nasla nacin da se izborim sa viskom kilograma, pa sam uspela da zapatim od stomacne kandide. To sam na kratko resila striktnom dijetom, ali sam posle toga pocela opet da se hranim uobicajeno (nezdravo) da bih do pre 4 meseca pocela da izazivam povracanje, ne bi li izgubila koju kilu. Prvo je pocelo jednom, dvaput nedeljno, a sad se svelo I na 3 do 4 puta dnevno. Prezderavam se do te mere da me stomak zaboli, jer znam da tada najbrze I najlakse povratim. Svako jutrokad ustanem kazem sebi “od danas nema vise”, ali opet. Za sve to vreme radim u restoranu brze hrane I kolaca (nikada u zivotu kolace ni brzu hranu.nisam.jela). Imam 30 god I zaista sam ocajna zbog toga, pa bih molila ako mozete da mi udelite savet kako da se resim tih nagona. Zahvalna unapred

    Sviđa mi se

  6. Strah kaže:

    Postovana doktorka,mesecima unazad razmiljam kako da ispricam sta me muci,ali ne znam kako..Imam problema sa suprugom,kada nesto kazem ili pricam sa nekom muskom osobom,stalno se ljuti,kada me zove neko od njegovih rodjaka zbog posla,onda slusam predavanje dva dana,za svaku moju gresku predavanja su dugacka. Po njegovom,ja nikad nisam nesto dobro uradila,za vecinu stvari ima zamerku. Posle svega toga mislim da nisam ni dobra supruga,ni majka. Sad vec ratmisljam da ga napustim,a iskreno razmiljala sam i da popijem neke lekove,ali nemam snage,jer imam dvoje dece. Starije dete mi je reklo da sam ja kriva za svadje,jer u svakoj svadji on napada mene..Sta vise da radim?

    Sviđa mi se

  7. Jelena kaže:

    Postovana gospodjo,prvi put i ovim putem i inace zelim da pricam o onome sto me proganja vec tri godine. U 21.god sam prvi put dozivela da mi se vrti u glavi,da kao da propadam,imam vrtoglavice koje nisu uobicajene. Nema pregleda koji nisam uradila a od konkretnih rezultata ni traga ni glasa. Kazu,kod mene je sve u redu. Neurolog mi je prepisao bromazepam 3mg. U pocetku bih ga pila samo kad osetim da mi je lose,sada sam u vremenu kada mi ni 6 mg ne pomaze. Na svoju ruku sam probala i druge lekove kao lorazepam,bensedin ali nista. I sve mi je gore, osecam. Sad to nije samo osecaj propadanja,vrtoglavica. Preslo je u neki ogroman pritisak u glavi,pojavila se i aritmija,trnjenje ruku,svasta mi kroz misli prolazi,raznorazne trzavice i u toku sna i inace,odjednom pocinjem da se tresem…Nikad nisam bila kod psihijatra. Volela bih da mi odgovorite kakva je to bolest ili sta vec. Sta se samnom desava i sta da preduzmem? Koja terapija bi mi pomogla? Ne znam da li mi je email i dalje u funkciji da bih procitala vas odgovor. Hvala unapred.

    Sviđa mi se

  8. Amer kaže:

    Poštovana,
    Već duže vrijeme me proganjaji misli koje me vraćaju u djetinjstvo. Moj otac je bio duševni bolesnik i svaki dan me je psihički i fizički maltretirao plus rat i granatiranje. Nemam ni jedne jedine lijepe uspomene iz djetinjstva. Ta živa sjećanja to se nekontrolirano gomilaju i zbog toga često nisam u stanju da se skoncentrišem, Kao okidač za ove misli možda je i poslužilo to što ponovo živim u stanu u kojem sam živio prvih 6 godina svog života kada je to maltretiranje bilo možda najintenzivnije. Kako da odbacim te @traume i krenem dalje?

    Sviđa mi se

  9. Robert kaže:

    pošto sam se tek snašao u Njemačkoj za stan i posao imam problema oko moje propisane terapije. Radi se o tome da mi je ponestalo ljekova, a moram čekati prijavu od šefa do 19. za prijavu na zdravstvo jer sam na probnome radu. Trenutno imam od propisane terapije rivotril 2 mg 2 puta dnevno i mirtzapen od 30 i novo su mi uveli u psihijatriji vrapče kventiax 0,25 ujutro jedna i dvije na vecer međutim kventiax mi nije baš najbolje sjeo jer sam osjetio psihičku izgubljenost i strah. 0976258075 ovo je moj broj mobitela na watshapu ako bi mogli da me kontaktirate bio bi zahvalan na tome. Ili da mi odgovorite na pitanje…. Imam dosta još kventiaxa i mirtzapena ali ne i rivotrila… Čitao sam da je i kventiax neka vrsta stabilizatora… I što bi mi preporučila doktorica da radim da bi što bolje izbjegao sustezanje?Radim na građevini i ukočio sam se u donjem djelu leđa mislim da bi to moglo jednim dijelom biti radi ne uzimanja propisane terapije. Zamolio bih vas za pomoč ako kako možete da pomognete. Hvala

    Sviđa mi se

  10. Berina kaže:

    Postovanje! Imam 23 godine.Udata sam zivim sa muzem i njegovim roditeljima.Vise od godinu dana borim se sa depresivno-anksioznim poremecajem pila sam raznovrsne tablete,trenutno sam na Elicea i Helex.Planiram trudnocu,receno mi je da ih pijem dok ne ostanem u drugom stanju a ginekolog je protiv toga.Ja se ne osjecam dobro,budim se pod nekim stresom,svako jutro povracam,izgubila sam apetit,gubim volju za sve,interes,nemam energije jednostavno nisam sretna,tuzna sam 24h,mnogo mi je tesko.Ne znam sta i kako dalje.Imate li kakav savjet? Hvala puno unaprijed.

    Sviđa mi se

  11. Katarina kaže:

    Postovana, imam dete od dve i po godine, hvala bogu devojcica je više nego aktivna, ali sam ja stalno nervozna i umorna, u poslednje vreme sve cesce. Pokusavam obliznjima da objasnim stanje, ali me ne razumeju. Sa tri meseca bebina polagala sam najtezi ispit, posle toga pocela da radim, nemam pomoć od drugih, sama sve radim, nemam nista cime bi se opustila, ne stizem da gledam tv, citam, za dve i po godine nisam otisla nigde bez deteta, frizervi sminka da ne pominjem, samo pisao, juri gde mi je dete, kuci ili napolju sa njom, dok ne zaspi, kucni poslovi nakon toga. Svaki dan isto…. drugi su bas sebicni da bi me malo odmorili, daj te mi savet kako da se povratim

    Sviđa mi se

  12. Rialda kaže:

    Moje postovanje!Htela bih da dobijem savet tj.smernice sta raditi dalje…Razvedena sam zena,razvod je tekao veoma,veoma lose,oduzeta su mi deca,samo vikendom mogu da ih imam i to u kuci mojih roditelja jer nemam gde,nemam uslova da ih uzmem…Isla sam na razgovore sa psiholozima,ali nista nesto uspesno,dali bi mi tablete za spavanje i to je to…Mislim da spavanje nije resenje…Uglavnom treba mi otvoren savet kako poceti stvarati uslove,kako uneti neko svetlo u ovoj tami?Kako stati na noge i dokazati da nisam nesposobna i da nisam luda?Svi,ukljucujuci i moji roditelji mi kazu da sam decu izgubila i da dolaze kod mene vikendom cisto figuru da mi ne zaborave,to me je toliko ponizilo da sam htela da oduzmem sevi zivot i svako vece sam se molila da se ne probudim,da ne docekam novi dan.Pisala bi ja mnogoo,mnogo ali bice prilika…Preko ovog sajta sam dobila.preporuke pa eto…Molim vas za vase misljenje,za vas komentar…Hvala vam mnogo i svako dobro vam zelim!

    Sviđa mi se

  13. Sammy kaže:

    Postovana doktorko nisam sigurna dal je moj problem uopste psihicki jer nisam snikim porazgovarala o ovu temu..naime imam 23 godine vec 6 godine sam u braku sa covekom koga voliim i za koga sam bila sigurna da mene voli..na prvi pogled smo jedna srecna cetvoroclana porodica ..imamo i decu.sve bi bilo uredu kad ne bi nasla na njegovom mob da ima dva naloga na 2 razlicita sajta za upoznavanje zene za seksualne odnose..svadjali smo se itd i ja sam mu oprostila jer nije bilo nit jedne poruke da se on dopisivao sa nekom..sad ovo vam sve pricam jer vreme prolazi al ja cinimi se postala sam opsednuta time dal ce on da me vara dal me voli ? Ne dam mu sa drustvom da izlazi ..cim prodje neka zena pored nas odma se pitam jer je gleda itd nz dal je ljubomora psiholoski problem..nz kako da se ponasam ne mogu da se kontrolisem..nekad nocu nemogu da zaspim razmisljajuci kako bi postubila kad bi me varao..ako moze molim vas pomozite mi zelim normalno da zivim..nz dal umisljam svasta dal se stvarno nesto desava samnom..

    Sviđa mi se

  14. Bozidar kaže:

    Zena me vara vec 6 meseci…sa njenim kolegom to sam slucajno saznao imamo dva sina…kaze da nije spavala snjim niti je imala bilo kakav vid seksa ali je bilo poljubaca i pipanja svuda….sta da radim….psihicki nisam ok i sve mi se vrzma po glavi .Kad god kazem oprosticu joj ja zamisljam nju i njega molim pomoc

    Sviđa mi se

  15. Tijana234 kaže:

    Postovana, pre izvesnog vremena sam imala pokusaj samoubistva, nazalost prezivela sam. Mojoj bebici je tada bilo 40 dana od kako je umrela… Zivela sam sa deckom 2 godine i zaista sam ga volela najvise na svetu. U 3.mesecu trudnoce me ostavio. Tada sam se borila sama sa problemima oko bebe, a zatim ke usledio sok, porodila sam prevremeno u 26.nedelji i moj bebac nije uspeo da se izbori. Svakog trena mislim na njega, ne mogu da izbacim slike iz glave dok sam ga gledala na aparatima da se bori za zivot, a kasnije kada sam ga ugledala mrtvog. Jednostavno borila sam se svim snagama da nastavim dalje, trazila milion resenja da sprecim ovaj bol i nista nije uspelo. Od okoline i porodice nemam razumevanja, za svi je to samo jedna beba koja je bila tu i nestala, ne brini se imaces drugu. Ali za mene nije tako. Ona je bila moj zivot i bez nje ne osecam zelju za zivotom… sada je opet pocela da mi se javlja zelja za samoubistvom, jednostavno ne vidim drugo resenje, ne mogu da se izborim sa ovolikim bolom i krivicom…

    Sviđa mi se

  16. Sara kaže:

    Postovana, u poslednje vreme se borim sa veoma teskom situacijom, decko me ostavio trudnu, a zatim sm se u 26.nedelji trudnoce porodila a bebac nazalost nije preziveo. Od tada su prosla 40 dana a ja i dalje ne shvatam da ga nema vise, u glavi mi je samo on, jednostavno ni na tren mi ne izlaze njegove slike iz glave i to me ubija, ne mogu ni da spavam, po ceo dan plačem i pijem alkohol, jednostavno vise nemam volju za zivotom. Pomozite mi kako da se izborim sa ovim…

    Sviđa mi se

  17. Ema kaže:

    Postovana,

    Imam 22 godine i zadnjih 5-6 mjeseci nisam nikako dobro. Imam osjecaj da cu poluditi. Stalno sam nervozna,sve me nervira,stalno galamim na sve,neke obicne sitnice me iznerviraju. Sve je to pocelo kako sam pocela da cuvam svoju nenu koja ima alzhaimer. Uvijek sam ja sa njom i brinem se za nju i spavam sa njom. Imamo i nekih porodicnih problema sve su meni prepustili citavu brigu oko nje pa me i to dodatno i opterecuje i iznerviram se. Jednostavno vise ne mogu da se prepoznam. Ne spavam nocima. Nemam volje ni za sta. Ne mogu sebi da dodjem od tolike nervoze stresa i svega. Tacno imam osjecaj da me mozak boli i da cu poludit. Nemam vise mira u dusi nikako. Ne znam sta da radim. Nadam se da cete mi dati odgovor na sve ovo. Lijep pozdrav.

    Sviđa mi se

  18. Ivan kaže:

    Imam jedan jako čudan ali velik problem. Stalno zatvaram stare i otvaram nove krugove u životu. Puno je kompliciranije od toga, ali ne znam kako bih mogao drugačije opisati. Jako je utjecalo na moj društveni i financijski život. Trebam vašu pomoć. Hvala.

    Sviđa mi se

  19. Kristina kaže:

    Moje ime je Kristina iz Beograda sam, imam 31godinu i živim sa dečkom. Diplomirala sam pre tri godine, strukovni fizioterapeut sam po zanimanju, ali nemam sreće da nađem posao. Pre sam išla na kurseve jezika pa mi je to znalo da upotpuniti dane.Kada mi je dečko tu (pošto on radi u inostranstvu preko zime) meni je baš lepo. Idemo svugde (kod njegovih prijatelja, rođaka). Ali kada on nije tu mnogo mi je teško, usamljena sam. Moji roditelji žive u drugom gradu, a i jedinica sam. Imam samo dva prijatelja u Beogradu i mačku, ali se retko viđamo zbog njihovog posla. Društvena jesam idem u teretanu imam tamo par poznanika. Stalno se smejem, baš volim da se šalim. Ponekad me stegne tuga jer sam usamljena, nisam zaposlena, nemam svoj stan, a ni decu i onda sam baš teška, prigovaram, ali dobro svakom dođe tmuran dan. Imala sam pre 4 godine napad panike u snu. Prejela sam se i legla kasno trgla sam se iz sna i strašno mi je pištalo u ušima.Svrha mog pisanja je što eto sada se zapitah da li to ima nekakve veze. Kada sam bila mala tj imala sam oko 14 godina i imala sam ogromnih problema sa kičmom, moji su se u to vreme svađali dosta u školi sam bila katastrofa ja sam pokušala da se obesim. Ali ne zaprave već o kanap od roletne probala sam, čak nisam za prave probala, samo sam povukla napred, uplašila se i odustala i od tada nikada na tako nešto nisam ni pomislila. Ali od silnih životnih stresova muči me aniksioznost, pre par godina isto tako me je tresla aniksioznost pa sam se setila tog događaja i uplašila se šta ako opet pokušam, a ne bih nikada. Dosta toga sam u životu stekla i vrlo sam srećna, tada sam bila mlada i blentava. Da li postoji neka vrsta veze između tog pokušaja i mojih intruzivnih misli? Moje intruzivne misli su da kada sama sebi kažem reč “nož” ili “ubij se” jer su me reči te pre plašile pa sad kao da proveravam da li i dalje ne plaše, ja osetim strašnu nelagoda i krene “pitanje šta ako” Da li ako ste jednom takvi opet ćete biti? Volim život, nikada se ne bih ubila.
    Strah od noža se javio isto kada sam bila sama pakovala sam nešto u ukrasni papir, pa sam htela odseći selotejp, uz to sam razgovarala telefonom i utripovala sam da mi se pricinio noz, pa mi je krenuo strah iz stomaka sta ako ludim, pa sta ako se ubijem, skocim sa terase i onda sam sebi rekla “stani to nisi ti to su misli”. Drugi dan se javio strah od šta ako mi dođe da se obesim kanapom od roletne i bilo mi je lakše kada bih ga vezala u čvor. I to me je prošlo uzela sam kanap u ruku i zapitala se zašto u da li stvarno to želim. Odgovor je naravno ne.Nisam suicidna, volim život pa rodila sam se da bih živela. Čitala sam dosta o Okp i aniksioznost i zaključila da samo treba da pustim da prođe i prošlo je.Stavila sam na papir sve moje lepe stvari iz života. I da sam zdrava, da imam oba roditelja, dečka koji me poštuje i voli, da sam živela u par stranih zemalja, govorim strane jezike, već 10 godina letujem tri meseca na moru (jer dečko radi leti na moru) , operisala sam kičmu u 12 godini i pokretna sam,imam epilepsiju već 12 godina pod kontrolom. I kud ću bolje. Slike su me isto tada mučile kratko vreme kako se povređujem ili povredjujem nekog mog člana.U porodici su svi zdravi, bez psihički oboljenja. Jedino je se tatina majka obesila pre 15 godina, ali ona je bila baš teško bolesna. Imala je kancer debelog creva, imala je jako srce i to joj je produžavalo agoniju i došla je do teških metastaza ni trodoni joj nisu pomagali..Tatin otac je preminuo tog istog dana samo uveče od tuge, srce ga je izdalo. Malo je reći koliko sam te ljude volela svaki dan ih se setim i iskreno zaplačem za njima. Moj dečko je se razboleo pre 5 godina, a malo je reći koliko me je to potreslo. Bila sam na fakultetu, a on u bolnici. Bolest autoimuna ulcerozni kolitis, ali jedva su mu dali dijagnozu. Mislili su da je kancer, on je smršao 10 kg, a ja nisam znala gde ću pre kući tj posle u bolnicu ili na fakultet. Inače kao osoba sam malo konzervativne, držim do sebe, ne zapuštam se fizički.Do pre par dana kako je moj dečko tog dana otputovao čim je otišao meni je krenuo čudan osećaj u stomaku, pa šta ako poludim, pa strah od noža (koji me je prošao jer sam se jednostavno razbistrila da je to samo nož i ništa više). Sada nemam takvih slika samo strah. Panični napad izgleda više kao epizoda koja se javlja kada ništa ne radim, tresem se čim pročitam nešto i čim primetim ili oslušnem neki simptom odmah povezujem sa gubljenjem razuma i gubljenjem kontrole, sva sam u iščekivanju. Isto pre 4 godine sam imala to da se zapitam kada mislimo, a kada koristimo naš unutrašnji glas i to je bilo u sklopu onog napada. Sada je slično, ali drugačije, taman na jedno zaboravim javi se drugo. Prvi dan je bilo da li je to moj unutrašnji monolog ili su to moje misli (mada znam da su jedno te isto i svesna sam da sam to ja )U toku tog mog monologa koji ja sama pokrecem ponekad sebi govorim rec “noz” jer me je to pre plasilo pa sad vise radim kao da proveravam jel i dalje pali. Vise se ne plasim, ali mi se desava ovo iz teksta. Kada izgovorim tu recenicu “noz” ponekad kao da se fokusiram preterano u glavi i tada kao da nastupi zabuna u mojim mislima.Pa sam u toku toga kao osećala na trenutak kao da ta misao nije moja kao da je neko usadjuje u moj um ili ponekad osecam prazno kao da je uzima. I u glavi mi je bila slika kao neko kockicu da stavlja. Zapitam se da li sam to ja. To traje samo par sekundi, ne dešava se često niti bez mojeg nagona tj fokusa. I naravno da sebe prepoznam. Jer sam svesna da sam to ja pokrenula, rekla u sebi tj pomislila. Da naglasim da ja ne čujem nikakav stvaran glas ni u ni van glave niti je tudji. Kao da osecam svoj glas u glavi.Citala sam o “umetanje” I “oduzimanju” misli kod sizofrenije I sa tim sa povezala i mnogo se uplašila.Pa onda sam od toliko osluškivanja umislila da osecam moj unutrašnji glas bez pravog zvuka u levom uhu, znači znam da sam to ja, da sama to pravim to me je mučilo I pre 4 godine, ali tada sam konstantno pevala u sebi. I danas pevam u sebi neku glupost i ujedno pricam sama sa sobom. Bukvalno projektujem sve to, znam da ja to pokrecem svesna sam sta cu sledece reci tj zapevati. Ali odjednom mi se javi osecaj kao da se ta dva moja unutrasnja glasa preklapaju. Ali da je to tako zar bi to trajalo u kratkim serijama i to baš kada ništa ne radim i kada sama sebi serviram to? Imam tu gadnu naviku da proveravam da li me je intruzivna misao prosla. Ponekad sama u sebi izvodim te negativne misli da vidim da li pali, da li se plašim još tipa “ubodi”, “nož”, “ubij se” I do sada nisu imale nikakav uticaj. Ponekad me spopadne taj strah tj ovih dana i misao “šta ako se ubijem” i kao da osetim kompluziju da bi mi bilo lakše kada bih to uradila isto tako mi je bilo lakše kada sam ispunila kompluziju pa sklonila noževe ili vezala roletnu u čvor. Znam da je to kompluzija i to poprilično nenormalna i naravno da ni u najavi to ne pokušavam čak sam i to prevazišla rekla sam sebi “pa dobro majku mu ako osetim kompluziju tj poriv i da će mi biti lakše ako izudaram ljude u pošti ili tako neka totalno ne realna glupost zar ću to učiniti – naravno da ne.Misli su jedno I nagoni, a zdrav razum je drugo”.Inače primetila sam da taj aniksiozni osećaj mi se javlja kada sam mnogo gladna i tada se i osluškujem puno. Pošto kada dečko nije tu retko kuvam i nejedem redovno možda ima i sa tim veze. Iako je moja epilepsija pod kontrolom i dalje imam strah od napada kada sam sama. Trzam se iz sna, da vidim da li sam popila terapiju. Ponekad kada sam baš umorna trzam se iz sna ili skačem u sedeći položaj. Rekla sam mami za moje slike i misli pre 4 godine I ona je se rastužila. Kada sam bila na kontroli kod neurologa rekla mi je da popijem bensedin. Iskreno ja to ne bih. Najjači lek koji ja pijem je Eftil jedan uveče, a paracetamol koristim kada me nešto boli. Pomaže mi čaj od valerijane . Iskreno kada pročitam šta sam sve ovde napisala uočavamo da me pogađaju stvari kojima bez razloga dajem na značaju. Jer kada nešto radim, čitam, napolju sam nemam takvih misli. Eto malopre sam bila na kafi sa drugom i sasvim se odlično osećam. Žao mi je što se zamlaćujem glupostima,osluškivanjima i kopanjem simptoma po internetu. Svašta sam vam ovde napisala. Izvinite ako je predugo ili konfuzno,ali još nisam nikada ovako detaljno opisala svoje misli i osećanja.

    Sviđa mi se

  20. Ljubinka kaže:

    Imam 15 godina u poslednj 4 mjeseca zaboravnjam odredjene dogadjaje i radnje koje su se nedavno dogodili zaboravljam gdje se sta nalazi,tesko pamtim i gubim samopoudanje. Gubitak samopouzdanja u mojim godinama mozda je i normalan ali to sto zaboravnjam me zaista psihicki ubija.

    Sviđa mi se

  21. Danijela kaže:

    Moje postovanje,
    pijem Latu antidepresiv, a zbog bolova u celom telu dr mi je prepisao i Epicu. Da li smeju ta dva leka da se piju istovremeno?
    Hvala na odgovoru

    Sviđa mi se

  22. Tina kaže:

    Bila sam dugo ok. Muči me moj unutrašnji glas. Eto sad idem u šetnju i samoj sebi u sebi kažem “nož” I uplaši se da ludim.Taj moj unutrašnji glas je deIimično pod kontrolom svesna sam da sam to ja. Toliko sam se načitala oko tog unutrašnjeg glasa da više ni sama nisam sigurna da li ludim ili ne. Ništa ne čujem svesna sam da sam to ja, taj nečujni glas. Bojim se strašno šizofrenije.

    Sviđa mi se

  23. Tina kaže:

    Postovana, pijrm remeron 5godina. Pocela sam da ga pijem kada sam bila u teskoj depresiji. Depresija je prosla, ali ja lek nisam prestala da pijem. Pijem ga svako vece pred spavanje. Da li to moze da izazove kontraefekat?

    Sviđa mi se

  24. Kristina kaže:

    Poštovana, imam pitanje vezano za mentalno prenosive bolesti. Naime, suprug i ja planiramo da osnujemo porodicu, pa me zanima koliki je rizik tj šanse da naša deca dobiju neku mentalnu bolest. Suprugov brat ima problem sa agresijom, bipolarnim poremećajem, a njegova baba je izvršila samoubistvo, depresija. Hvala unapred,
    Kristina

    Sviđa mi se

  25. Anonimno kaže:

    Imam problem sa trihotilomanijom ( bolest cupanja dlaka) i pocinju da se primecuju rupe na bradi i obrvama. Da li je moguce resiti ovaj problem i sta bi ste mi Vi preporucili. Hvala unapred

    Sviđa mi se

  26. Martina kaže:

    Postovana! Od djetinjstva me prati opsesivno kompulzivni poremecaj.prije su to bile radnje tipa brojanja, zatvaranja vrata itd. Naime mene sada muce uznemirujuce misli i sumnje. Rocd opsesija- analiziranje osjecaja prema partneru, griznja savjesti, seksualne cudne misli… stalno trazim od drugih razuvjeravanje da nije tako kako mislim itd… imam 30 g. 2011 dobila sam fevarin koji je super funkcionirao naime prestala sam ga koristit na svoju ruku 2015… prije 4 mj sam dobila ponovo fevarin ali nije mi pomagao. Unazad 3 mj promijenili su mi terapiju i pijem sertralin 100 mg. Ali i dalje se ne osjecam dobro. Vrtim se u krug s mislima, bojim se da cu napravit najvece pogreske u zivotu jer me uzasno umaraju misli…. bili smo tako sretni suprug i ja i samo me jednu vecer uhvate misli i tako se mucim. Sta ako ovo sta ako ono, bojim se da me sumnje i misli nece nikad napustit… zivim u inozemstvu i jos nisam dobila psiholosko savjetovanje jer su Prebukirani. Dali je moguce da mi terapija sertralinom ne odgovara? Unaprijed zahvalna

    Sviđa mi se

  27. Anonimno kaže:

    Poštovana,

    Već pet godina pijem različite vrste ad i ostalih lijekova za lečenje mentalnih bolesti. Dijagnoza je posttraumatski sindrom. Zadnjih godinu dana pijem sledeću terapiju: Chlonazepam 0,5mg, 1/1,1, lamictal 25mg 1/0/1, i triticco 150mg, 0/0/1,3. Pošto želim da vjerujem da ne moram cijeli život da pijem lijekove, pokušavala sam da smanjim dozu, ali to jednostavno proizvodi užasne reakcije kod mene, nesanica, osjećaj gladi, plakanje, zavisnost, čista zavisnost. Da li ću morati da pijem to cijeli život??

    Sviđa mi se

  28. Ana Mitic kaže:

    Poštovana, imam problem vezano za posao koji radim. Naime potpisala sam ugovor na osam mjeseci, ali se meni taj posao na žalost ne svidja, i želim da radim 6 meseca, jer opet meni ta dva meseca dosta znače. U ugovori stojim da ja mogu dati otkaz, ali ja ne znam kako to da saopstim, kao da se na neki način plašim, jer kad pogledam sa druge strane meni bi ta dva meseca dosta značila. Na koji način ja to mogu da kažem, a da ih ne povredim?
    Unapred hvala

    Sviđa mi se

  29. Anonimno kaže:

    Dobar dan postovanje Nina imam jedan problem koji me muci vec duze vreme imam 33 godine i nikada jos nisam imao devojku a voleo bih da je imam i zbog toga sam ponekad depresivan razmisljam da li da se obratim psihoterapeutu ili psihijatru da li bi mi neko od njih bio potreban

    Sviđa mi se

  30. Stefan kaže:

    Postovana doktorice zelio bi vas pitati da li uz koriscenje inekcije xemplion od 100 mg mesecno smem da uzimam suplementaciju za trening jer sam sportista.Rec je o proteinu I kreatinu.To nisu steroidi.Zanima me to da nebi ostetio jetru.Hvala.

    Sviđa mi se

  31. Sanja kaže:

    Postovanje. Unapred izvinite na malo duzem postu,ali problem je kompleksan. Zena 40 godina, imala lepo detinjstvo, drzana kao kap vode na dlanu od svih. Problemi nastaju oko 19 godine. Krece kod psihijatra pod izgovorom da ima misli.. Krecu strahovi. Nikada nije htela reci kakve tacno misli ima.. Koji god antipsihotik da je pila posle odredjenog vremena joj nije odgovarao, ili akatizija ili novi strahovi i nove misli.. Poveca se doza pojave se nuspojave i misli, smanji se doza pojave se strahovi i tako u krug.. Lecila se i u privatnoj klinici. I u drzavnoj.. Nema gde nije.. I tako 20 godina. Zadnje tri je katastrofa stanje. Svi su vec na ivici snaga. E sad se desilo da doktor odluci da je skine sa antipsihotika i njoj prestanu misli i bude dobro, i dolazi do razjasnjenja misli. Ima misli da ce mami nesto lose da se desi. Ili bratu.. Ima misli da ce joj ponovo biti lose i kada joj je dobro..i ona to svrstava u bolesne misli i niko od nas ne uspeva da joj objasni da to nisu bolesne misli.. I sada kada joj je dobro ona napravi da joj bude lose. Pritom da ima los karakter. Razmazena je, poprilično lenja. Potpuni izostanak empatije, egoisticna. Dane i kada joj je dobro provodi sedeci na jednom mestu i pijuci kafu za kafom i cigaretu za cigaretom i razmisljajuci. Mogla bih vam roman napisati ali ovo je ono bas ukratko.. Koja bi to vrsta bolesti mogla biti? Jer ne trebaju joj antipsihotici a tezi da ih pije.

    Sviđa mi se

  32. Marina kaže:

    Postovana doktorko, javljam se povodom problema moga oca, on je 1956.godiste, juce popodne je hospitalizovan zbog promena u ponasanju: prica istu pricu konstantno, ponavlja stvari, ja sam od srede ujutru primerila promenu na njemu, povucen je, ne smeje se, zaboravlja stvari, ima strahove..kulminiralo je juce na manifestaciji na koju jw otisao sa mojom sestrom, tamo je video neke stvari i poceo je da place nasred ulice,da ponavlja : JA SAM DOBAR COVEK…video je pogacu na standu( uvek kad je u problemu i ovakvom stanju pominje ” majcinu pogacu” , odvezle smo ga na psihijatriju, ostavili su ga i vec danas ga pustili.. doktorka nije htela da razgovara,da nam predlozi sta i kako dalje…on je danas svestan, i vratio se aktivnostima, cekam upravo da stignu kuci…ali strah u meni je ogroman, sta ako se ponovi nocas ,sta ako opet uvrti u glavu nesto tipa da neko hoce da mu naudi i slicno??? on je 2016.godine lezao u bolnici zbog ovakvih simptoma,bio je 15 dana, i vratio se u normalu, ali lekove nije hteo da konzumira..sad se ponovilo..da napomenem da je i prvom i ovom sada putu kad je hospitalizovan, prethodio dogadjaj ( nista strasno i neresivo) ali u njegovoj psihi je PRESTRASNO…dogadjaj koji mu je naneo brigu i stres…izvinite na dugackom postu, ako mogu nekako da vas kontaktiram, javite mi..HVALA UNAPRED

    Sviđa mi se

  33. Selver kaže:

    Zdravo imam jedan problem molio bi za savjet trenutno radim kao serviser na terenu imam neku fobiju i strah u voznji vozac sam 12 godina aktivni. Kada sjedem za volan imam neki strah pocinjem da se bojim i pocinjem se dekocrentisem na poslu.

    Sviđa mi se

  34. Klara kaže:

    Postovana
    U braku sam godinu i po, imam dete iz prvog braka koje živi sa mnom i sadasnjim mužem, imamo jedno zajedničko dete i treće na putu. On je mlad, divan otac i partner. Nego problem je zbog sexa, on me stalno odvija u poslednjih godinu dana, tacnije od kako sam zatrudnela jer on nije mogao zbog trudnoće. Čekala sam i porodila se, opet ništa, od porođaja do sada smo možda imali 4 puta odnos na moju inicijativu i ljutnju, što se tiče izgovora ili je umoran ili će biti uskoro, kaže popraviće se a sve je gore. Teško mi je, vol ga i plašim se da će vremenom sve gore biti, a ne želim takav život. Nekad pomislim da je namerno želeo treće dete da bih ga ostavila na miru. Nista mu loše nisam uradila niti ga povredila, dok on mene jeste, našla sam mu i telefonu da je gledao slike bivše devojke i non stop gledao njen profil i profil njenog muža. On je iz te veze izašao sa povredjenom sujetom, što se tiče fizičkog zdravlja nema distinkciju ekrekcije jer je na početku naše veze on bio ono inicijator odnosa a i sada kada mu pridjem sve je u redu što se toga tiče, ne znam kako da ga trgnem pretila sam mu lepo razgovarala on kaže da sam ga udavila ili kad imamo odnos jednom u dva meseca on posle odnosa kaže miran sam mesec dana…. Samopouzdanje mi je ravno nuli, sve sam probala ali više ne znam kako… Molim vas pomozite. Pozdrav

    Sviđa mi se

  35. Gordana Radovanovic kaže:

    Postovana doktorka , moje ime je Gordana, imam 38 godina, majka sam dve devojcice. Posle smrti majke 2003.godine, dijagnostikovana mi je anksioznost, u vidu straha od smrti ali i od vode, jer sam prisustvovala njenoj smrti (embolija pluca ). Kao terapiju sam dobila Ksalol I uses no prebrodila taj period. Posle rodjenja drugog deteta i malo bracnih problema, pojavio se povisen pritisak koji se kontrolise lekovima. Da ne duzim, pre mesec dana sam slucajno naisla na tekst koji je govorio o simptomima srcanog udara ( od kojih ja nemam nihedan) ,alI od tada se pojavio strah, i napadi panike. Za sad to nije uzelo maha, danju funkcionisem normalno, profesor sam i ne remeti mi dnevne aktivnosti. Ali, teze mi pada noc. Da napomenem da je radjen ultrazvyk srca, pre manje od 6 meseci hormoni stitne zlezde, pre mesec dana u jednom napadi panike EKg I prefer lekara i da su svi reputation u redu . Strah se javlja zbog majcine smrti, jer je bila srcani bolesnik i umrla u 46 godin a. Ukoliko imate neki savet, unapred sam zahvalna

    Sviđa mi se

  36. Jovanovic daliborka kaže:

    I da kako mogu da dodjem do vas ili licno da vas kontaktirati…radite li prival no. ..potrebno mi je vaš savjet i mišljenje pozdrav

    Sviđa mi se

  37. Jovanovic daliborka kaže:

    Zdravo…ja trenutno pijem amizol 25mg lamiktal 25 mg…lorazepam2.5 mg i klonazepam 2mg …dali je to u redu šifra mi je f32.2 dok ih pijem u redu sam donekle a kad pokušam da prekinem počinje pakao…8 nace pijem ih već 6 godina uz ceste promjene lijekova …veliki pozdrav interesuje me vaše mišljenje jer ste vi po meni najbolji doktor koga sam upoznala

    Sviđa mi se

  38. monika kaže:

    Postovanje, mislim da moji problemi poticu od toga jer nemam sexualne odnose. U braku sam vec 25 god, u pocetku smo imali retko odnose, pa jos redje i prestalo je. Ne mojom krivicom. Muz i ja se volimo, ali on ne zeli sex i zatvoren je. Uvek sam tuzna, anksiozna , agresivna, depresivna, jednostavno ne mogu vise. U drustvu sam poznata po kratkom jeziku i kao uvek nezadovoljnu zenu. Sto i jesam. Posle 20 god zaljubila sam se u prijatelja i on u mene, zapoceli smo vezu ljubavnu i sexualnu, sa mojih 38 god. Ali i to je vrlo retko , jer nemamo bas uslova, mali grad. A ja nikada nisam pre izlazila.Inace sam veoma , tako kazu, zgodna i lepa a narocito sexipilna i mogla bih da imam muskarca kog pizelim, ali to necu i ne zelim. Pijem Lorazepam od 1-2 mg na dan a nekad i vise, samo da bi me kako tako smirio i umrtvio. Pitanje moje je, da li mogu bez sexa da nekad u zivotu budem srecna i zadovoljna? Veoma se lose osecam, prazna sam i tuzna. Hvala puno

    Sviđa mi se

  39. Danijela kaže:

    Dobar dan, imam 41 godinu. Zovem se Danijela. U braku sam od 2013. Imamo dvoje dece od četiri i po i dve i po godine. Moj muž ima ljubavnicu već skoro dve godine. To sam slučajno saznala jer sam pronašla neke poruke u telefonu i on je priznao da su njegove i njene
    Ta veza se nije završila traje i dalje. Oni rade zajedno i po ceo dan su zajedno. Kući dođe tek uveče. Nas dvoje imamo sve manju komunikaciju ali nekako funkcionišemo. Razlog zbog kog je on sa njom je taj jer sam ga ja posle drugog porođaja zapustila i zanemarila
    Verujem da je ovo česta tema. I da se sve češće dešavaju ove stvari. Ja gubim samopouzdanje i ne vidim izlaz iz svega ovoga. Mesecima razmišljam šta bi bilo najbolje.. da li se razvesti ili ipak sačekati možda sve to prođe..

    Sviđa mi se

  40. Maja kaže:

    Postovana doktorice,
    imam 33 godine, a prvi panicni napad sam dobila prije 6 godine. Otada sam se poprilocno oporavila, sa manjim smetnjama, tipa strah od bolesti, bolova cije porijeklo ne znam. U zadnje vrijeme.se osjecam jako skuceno, kao zarobljeno. Na dnevnoj bazi imam par.blazih panicnih napada u vidu lupanja srca, osjecaja dusenja, kocenja ruke, ubrzane misli, kao da ce nastupiti neka propast i jako veliku zelju da negdje pobjegnem, da neko ne primijeti sta se sa mnom desava, a ne znam kuda (u smislu bijega od tog stanja u kojem se nalazim). Patim i od socijalne anksioznosti, sto me najvise opterecuje, jer radim svakodnevno i imam djecu. Ja vidim da ovo u velikoj mjeri utice na moj svakodnevni zivot, ali jednostavno ne znam kako sebi pomoci i strah me je da ce uvijek ovako biti. Da li imate neki savjet?
    Lijep pozdrav

    Sviđa mi se

  41. KM kaže:

    Poštovana, imam 16 godina i tamo gdje nema problema ja ga stvorim. Ne razmišljam pozitivno nego odmah zamišljam najgore scenarije i prijateljima idem na živce jer previše mislim crno. Prije nekog ispita u školi ili preko ljeta prije sezonskog posla, hvata me panika što ako nešto ne bude u redu. Znojim se, tresu mi se ruke i postanem nervozna, nekada čak osjećam potrebu za povraćanjem. Teško se uklapam u novo društvo, tiha sam i povučena. Koliko god pokušavam biti razgovorljiva kakva inače jesam s obitelji i dobrim prijateljima, jednostavno ne mogu. Uvijek se divim otvorenim i razgovorljivim ljudima koji šire pozitivu, njih svi vole i lako se uklope. Što se tiče moga samopouzdanja, stvarno nemam loše mišljenje o sebi, ali htjela bih da drugi mogu vidjeti i upoznati pravu mene. S najboljim prijateljima sam otvorena, volim se šaliti i oni me smatraju zanimljivom i zabavnom, dok drugi misle da sam nedruštvena i povučena, a sve zavisi o vremenu i ljudima u čijem sam društvu. Zanima me kako da se nosim s tim lošim razmišljanjem i stresom prije važnih situacija te kako da budem otvorenija i društvenija? Hvala! Lp, KM

    Sviđa mi se

  42. Bojana kaže:

    Imam pitanje lecim se od panicnih napada terapija mi je Elicea 10mg i rivotril 2mg 0,4×2. Ostala sam u drugom stanju 8 nedelja.
    Da li lekovi mogu da imaju neki uticaj na plod?

    Sviđa mi se

  43. Mersa Soul kaže:

    Postovana, doktorice. Mozete li mi odgovoriti na ovo sto me muci. Moj sin je uzima trave prije tri godine, lsd, ekstazi, prosle godine spid, to nije uzimao stalno vec ponekad jer mu nismo davali novac. Otisao je od mene kad je imao 11 godina kad smo se ja i njegov otac razveli, kod oca je to poceo da uzima sa drustvom posto ja radim i dalje zivim a i otac radi,nije primijetio i pripisivao je to ponasanje kao i ja njegovom tinejdzerskom agresivnoscu. lezao je tri puta na intenzivnoj psihijatriji, trenutno lezi gore. Moje pitanje bi bilo vezano uz to sto mu se grce noge vrat, ruke,igra mu stalno zivac ispod oka. Moze li to biti od lijekova, boli ga zeludac stalno 3 godine i vrlo slabo jede, mnogo se sekiram za njega

    Sviđa mi se

  44. Adi kaže:

    Postovana Nina, imam puno problema, kako u kuci tako i na poslu, naime problem je u tome sto se previse osecam zbunjeno. Nekako zivim u svom svetu, mnoge stvari ne cujem i ne razumem i ako ih zapravo cujem. Konstantno pokusavam da ostanem fokusiran ali ne uspeva mi na duze staze, Iznova i iznova mi se ponavljaju neke stvari, i ako ja to zapravo ne zelim, i ako se zapravo trudim da se ne ponavljaju. Cenio bi vas odgovor 🙂

    Sviđa mi se

  45. Dijana kaže:

    Dobro vece dokrorka.
    Imam stvarno veliki problem i stvarno mi je potrebna pomoć. Ceo zivot sam patila. Majka ostavila kada sam bila mala, otac ludeo cepao stvari kuci. Baba i deda me cuvali i brinulk za mene. Pre 5 god sam se udala dobila dete koje imam 3,5 god. Baba se zbog oca mnogo razbolela. Muz i ja pokusavali drugo dete i taman kada sam posle 2 god zatrudnela baba mi u februaru umrla. To nije bio jedini gubitak koji sam imala. Zbog sikiracije izgubila sam dete. Od 3 februara ne mogu da zaspim. Svako vece placem, mislim na babu. Nedostaje mi. Ipak mi je ono bila kao majka. Brinem za dedu sta ce i kako ce. I svako vece lijem suze i u suzama zaslim. Ne mogu vise ovako. Zelim da se promenim da me ne pogadja bas sve. Brinem mnogo imalk deda sta da pojede, onda se pitam da li sam ja dobra majka za svoje dete i tu pla em. Krenula sam bas za svaku sitnicu da placem i da me sve povredjuje i sve me podseca na babu. Evo ponovo pokusavamo drugo dete ali ne uslevamo zbog mene. Mnogo bi mi znacilo ako biste mi dali neki savet kako dalje. Unapred hvala

    Sviđa mi se

  46. Ana kaže:

    Postovanje,imam problem na poslu,strah od poslodavca.Imala sam losa iskustva u proslosti sa poslodavcima i sa ovim,tipa vredjanje i omalovazavanje.Na ovom poslu radim skoro dve godine i svaki put kad sretnem poslodavca odseku mi se noge i ruke pocnu da mi se tresu,probala sam lekovima za smirenje kada treba da dodje do susreta ali ni to ne pomaze,ne bih da menjam firmu samo zbog tog razloga ali tesko mi je da se borim sa takvim stresom svakog dana.Da li postoje neki lekovi koji bi to mogli da drze pod kontrolom,hvala unapred

    Sviđa mi se

  47. Sladjana kaže:

    Postovana,ja sam zena koja je u bliskoj proslosti pretrpela psihicko nasilje.Sklonila sam se od svega,ali me proslost proganja,mrznja prema tim ljudima,cak i prema sebi sto nisam zastitila sebe i svoje dete,sto sam nesposobna….poceli su i problemi sa zdravljem,cak i psihicki cesto padam iako sam borac,ne dam se ali ovo je preveliki zalogaj za mene,ocigledno.Situaciju pogorsava i los brak,gde me muz vredja,ponozava zbog slabijih finansija,ucenjuje zbog deteta,a ostajem jer nemam gde,ali ne odistajem da cu pronaci resenje.Meni treba savet,kako se postaviti,kako se boriti,ne biti zrtva i mucenica,vec borac.Hvala.

    Sviđa mi se

  48. Tanja kaže:

    Treba mi savet!! Prošle godine sam saznala da imam dijabetes da imam dijabetes 1 posle sam postala anksiozna. Psihijatar mi je dao da pijem eliceu i sve je bilo ok. U februaru sam prestala da pijem lek. Prošle nedelje sam uradila vantelesnu oplodnju međutim pre 2 dana sve mi se vratilo stalno mi je muka povraćam ne mogu da spavam, preznojavam se , stalno imam strahove, grče mi se mišići i zbog tog stanja i šećer mi skače. Javila sam se svojoj ginekologa i rekla mi da pijem bensedin ali mi ne pomaže baš. Pored svega toga muž mi ne veruje u lekove on misli da moram sve sama rešiti tako da to sve skrivam od njega, što mi je najteže. A još ni ne znam dali je vantelesna uspela. Molim vas što pre da mi odgovorite, sve postaje jako nepodnošljivo.

    Sviđa mi se

  49. kaja kaže:

    Postovana. Imam 33 godine. Kada sam imala 17 godina desila mi se situacija da sam u jednom objektu od velike guzve ostala bez vazduha. Od tada krecu fobije od zatvorenog prostora, od ispita, putovanja, od otvorenog prostora od svega. Imala sam panicne napade a period izmedju toga je prosao u iscekivanju napada. To je stalo neko vreme i bilo mi je dobro bez icega. Medjutim pre mesec dana desio mi se takav napad da nisam mogla da jedem nekoliko dana. Dobila sam gljivice u stomaku, i nervozna creva. Kako pomislim na napad panike ja dobijem proliv. Bojim se da ostajem sama sa detetom od 5 godina jer suprug cesto radi po cele dane i noci. Pred svaku njegovu smenu mene uhvati napad… sta uraditi kada me to uhvati, bojim se da cu kolabirarati nista vec ne jedem…hvala

    Sviđa mi se

  50. Nikola134 kaže:

    Poštovanje,imam jedno pitanje za vas pošto ste vi psihijatar.Pitanje je glupo,ali me interesuje vas odgovor.Pitanje:kako neko moze imati sex sa devojkom koja nije nevina.Mislim kad znaš da je nju neko pre tebe j**o i da je ono unutra ostalo od tog.Kako to me interesuje?????

    Sviđa mi se

  51. Nataša kaže:

    Imam dijagnozu paranoidne šizofrenije.Pojavila se 2015.i od tada pijem lijekove klozapin,……do avgusta 2017.bilo mi je “dobro”.Tada se pojavila prva hospitalizacija.I ponovo vraćeno na gomilu lijekova koji su bili smanjeni na minimum.Februara 2018 ponovo isto i ponovo vraćanje na stareu sumu lijekova.Usporavaju me.Nemam volje ni za šta.Po danu mogu da spavam a noću ne.Postoji li izliječenje od ove bolesti.S tim što sam u ovoj epizodi u februaru trčeći pobjegla iz kuće u sred noći i cijelu noć i dan provela vani.

    Sviđa mi se

  52. nina kaže:

    Večer dokturice kako mogu doć do vas gdje se nalazite možete mi dat termin nebi javno i svom problemu…hvala javite mi se…nina

    Sviđa mi se

  53. doktorsos kaže:

    Postovani Milose, vjerovatno bi se svako zabrinuo da je na Vasem mjestu. Vazno je da shvatite da je to sastavni dio bolesti i da samo po sebi to sto vidite ili cujete nije opasno. I moze se otkloniti sa uspostavljanjem balansa neurotransmitera u mozgu a to se postize lijekovima ili drugim nacinima lijecenja. Tako da Vam predlazem da umjesto da se plasite odete kod svog psihijatra i ispricate mu sta se desava da bi Vam mogao pomoci da se ti simptomi smanje i nestanu. Veoma je vazno da sto detaljnije i iskrenije ispricate sve sto Vam smeta, jer samo tako doktor moze znati kako da Vam pomogne. Ako niste radili “slikanja”glave porazgovarajte i o tome sa svojim doktorom.

    Sviđa mi se

  54. Milos kaže:

    Postvanje,imam dijagnozu rp: f29 pijem olpin 10mg uvece,zato sto imam halucinacije kad tonem u san,i kad se budim,kao glasovi u glavi nepovazene recenice i to prestane kad ustanem.Juce mi se desilo kad sam isao do grada da na semaforu ima novi znak za pesake da predju.put,medjutim kad sam se.vracao kuci pored tog semfora nije bilo nista,preplasen sam jako zbog toga.I pijem lamal

    Sviđa mi se

  55. doktorsos kaže:

    Postovana Dragana, najbolje je da zapocnete psihoterapijski tretman sto prije, jer socijalna anksioznost moze dovesti do ozbiljnih ogranicenja i smetnji svakodnevnog funkcionisanja. Lijekovi u kombinaciji sa psihoterapijom mogu dopvesti do brzeg poboljsanja, ali da li cete izabrati ovaj nacin lijecenja zavisi samo od vas. Sto se tice online pomoci, moje dosadasnje iskustvo sa osobama koje imaju socijalne anksioznosti je pokazalo da im posebno godi tzv teksting terapija, tj dopisivanje putem chata ili e-maila. Naravno na pocetku tretmana. Mada ja u principu uvijek preporucujem i video kontakt. No, kako sam vec rekla, svako zna najbolje sta mu je najpotrebnije i vazno je da se pocne sa terapijom. Za dalje info molim vas pisite mi na email ili preko kontakt formulara. Sve najbolje

    Sviđa mi se

  56. Dragana kaže:

    Postovana, imam problem sa socijalnom anksioznosti. Kako vreme odmice, osecam se sve gore i gore. Ranije je to bio tremor ruku, drhtanje glasa, a sada je preslo u blazi napad panike u smislu blazih trzaja glavom u prisustvu drugih ljudi. Dogadja se kada jedem pred drugima, nekada pri razgovoru, pa cak i pred blizim drugaricama koje npr. ne vidjam cesto., na ispitu, ako je jaci napad panike, trne mi ruke, koce se prsti. Volela bih da radim na sebi, bez konzumiranja bilo kakvih lekova. Zanima me Vase misljenje, sta dalje i kako? Pozdrav.

    Sviđa mi se

  57. doktorsos kaže:

    Postovana Marija, u ljutnji se svasta kaze sto covjek obicno poslije zazali. To sto su Vam oni rekli da sa Vama “nesto nije u redu cim trazite starije” ne znaci da je to tako. Ovo je stresan period u Vasem zivotu i vrijeme je da ponovo pocnete uzimati svoj zivot u svoje ruke. Ako ne mozete sami i uz pomoc blsikih osoba, pisite mi na email :moja_saveta@yahoo.com radi dogovora o pomoci.

    Sviđa mi se

  58. Marija kaže:

    Razvedena sam dve godine.Imam dve cerke,mladja 6 godina a starija 11 godina.Pre godinu dana sam upoznala muskarca starijeg od mene 13 godina.Par meseci posle toga poceli smo da se zabavljamo.On se ubrzo vratio u svoj grad ali smo nastavili redovno da se cujemo i jedan dan u nedelji vidjamo.Cak su ga i moja deca lepo prihvatila,kao i on njih.Roditeljima sam rekla za njega kao i to da ce doci da poprica sa njima kako bi ga upoznali i znali s kim se njihova cerka vidja.To vece nije bilo problema.Sutradan kada je dosao,saslusali su ga lepo,cak i veceru spremili.Sve je dobro proslo.Medjutim,sutradan je nastao pravi pakao.Hiljadu razloga su naveli zasto nas dvoje ne mozemo biti zajedno.Izmedju ostalog i taj da je dosta stariji od mene.Otac me je placuci molio da zavrsim sa njim.I uradila sam kako je trazio.Ja sam se danima lose osecala a ocu nije bilo dovoljno pa me je posle par dana ponovo napao istom pricom.Ljuta i besna zbog svega,sto se mesaju u moj zivot i kroje kako oni hoce,to vece nisam mogla da cutim vise.Rekla sam mu da nisakim vise necu biti dok su zivi.Ljut zbog moje izjave,rekao je da smo zavrsili za sva vremena,da mu se vise ne obracam,da sam ja njegovo najvece razocarenje.Deci ce uvek pomoci ali meni vise ne.Danima vec ne pricamo i ja vise i ne nameravam bilo kakav razgovor sa njima.Jako mi je zao sto sam tog coveka povredila i ostavila jer se takva osoba jednom u zivotu srece.A znam da bih pored njega bila izuzetno srecna,pazena i mazena.Vase misljenje bi mi izuzetno znacilo jer su mi moji rekli da samnom nesto nije u redu cim trazim starije.Ne trazim,cak nikada nisam ni imala toliko starijeg.

    Sviđa mi se

Moj komentar

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s