brosura “Prepoznaj nasilje u partnerskim odnosima “

Predrasude o nasilju nad ženama podstiču i opravdavaju nasilje i utiču na to kako će sredina i sama žena na nasilje reagovati. Kod žena koje trpe nasilje predrasude izazivaju strah od osuđivanja, okrivljavanja, nerazumevanja i onemogućavaju ženama da zatraže pomoć. Navodimo vam samo neke od najrasprostranjenijih predrasuda kada se radi o nasilju nad ženama:

Predrasuda: Žena je kriva za nasilje koje je preživela. Žene nasilje provociraju i izazivaju svojim ponašanjem.

Činjenica: Pretpostavka ove predrasude jeste da se muš- karci ponašaju nasilno kada su izazvani i ukoliko žena bude pretučena, sigurno je to „zaslužila“. Većina žena koje trpe nasilje čine sve da smire partnera. Niko ne zaslužuje da bude zlostavljan bez obzira na to što kaže ili uradi. Ukoliko okrivljujemo ženu da je nasilje izazvala, prebacujemo odgovornost nasilnika na žrtvu. Krivica i odgovornost za nasilje pripadaju uvek onome ko nasilje vrši – nasilniku.

Predrasuda: Žene biraju nasilne partnere. To što žene ostaju sa nasilnim partnerima znači da im se takav odnos sigurno sviđa.

Činjenica: Žene ne vole i ne žele nasilje. Kada su birale partnera nisu birale nasilnika. Često žene ostaju veoma dugo se nasilnim partnerima, ali to nije zato što im se nasilje sviđa, već iz raznih drugih razloga (zbog dece, misle da će se promeniti, nemaju gde da odu).

Predrasuda: Žena uvek može da napusti nasilnog partnera i tada će nasilje sigurno prestati.

Činjenica: Kada žena odluči da napusti nasilnog partnera nasilje često postaje intenzivnije i brutalnije jer nasilnik tada pokušava da zadrži moć i održi kontrolu nad njom. Zbog toga je od velike važnosti obratiti pažnju na obezbeđivanje sigurnog okruženje za ženu kada napusti nasilnika.

Predrasuda: Nasilje je privatna stvar žene/porodice.

Činjenica: Nasilje nije privatna stvar porodice, niti lična stvar žene. Nasilje u porodici je krivično delo, kršenje ženskih ljudskih prava i veoma ozbiljan društveni problem.

Predrasuda: Nasilje u porodici/partnerskom odnosu jeste pojava koja nije široko rasprostranjena. To je pitanje o kome se previše govori i ne predstavlja veliki društveni problem.

Činjenica: Nasilje u porodici je veoma rasprostranjeno. Ono što otežava tačno saznanje o rasprostranjenosti nasilja u porodici jeste činjenica da se ono dešava „iza zatvorenih vrata“ i da se o nasilju ne govori, jer se smatra ličnom i porodičnom stvari. U Srbiji ne postoji pouzdana statistika o tome koliko je žena žrtava nasilja u porodici. Prema istraživanjima iz 2002. godine svaka druga žena je žrtva psihičkog nasilja, a svaka treća je žrtva fizičkog nasilja, dok je svaka četvrta bar jednom u životu bila izložena fizičkom nasilju u porodici. Postojeći podaci govore i o tome da se policiji prijavi samo 16,5% slučajeva nasilja u porodici. U Srbiji jedna žena nedeljno bude usmrćena od strane svog sadašnjeg ili bivšeg partnera i tako u Srbiji godišnje oko 50 žena bude ubijeno od strane svojih partnera ili članova porodice. Ubistva žena, zasnovana na tome da su žrtve žene, nazivaju se femicid.

Predrasuda: Pretnja i uvreda ne predstavljaju nasilje.

Činjenica: Pretnje i vređanje su oblici psihološkog nasilja. Velika predrasuda je da psihološko nasilje nije tako ozbiljno kao ostali oblici nasilja. Pretnje i uvrede doprinose uspostavljanju mehanizma moći i kontrole i održavanju nasilja, izazivaju strah i umanjuju mogućnost žrtve da se suprotstavi.

Predrasuda: Nasilje u porodici nije pravi zločin – svi parovi se svađaju.

Činjenica: Nasilje je situacija u kojoj jedna strana ima više moći (ima kontrolu nad finansijama, smatra se „glavom porodice“, fizički je jača), a druga strah da se suprotstavi ili da bilo šta uradi. Nasilje nije ravnopravna razmena argumenata i mišljenja, diskusija ili privremeni nesporazum (konflikt, svađa), već krivično delo.

Predrasuda: Nasilje je posledica „gubljenja kontrole“ ili „napada besa“.

Činjenica: Nasilno ponašanje je izbor. Nasilnici ovakvo ponašanje koriste kao način da kontrolišu drugu osobu. Nasilno ponašanje je namerno i svesno ponašanje, a ne gubitak kontrole ili uračunljivosti.

Predrasuda: Alkoholizam je glavni uzrok nasilja u porodici.

Činjenica: Mnogi alkoholičari nisu nasilni. Mnogi nasilnici koriste pijanstvo kao izgovor za svoje nasilničko ponašanje kako bi izbegli odgovornost za svoje postupke učinjene u pijanom stanju. Nasilnik je pod dejstvom alkohola u 37.2% slučajeva, ali i u tim slučajevima alkohol je samo okidač za nasilje. On doprinosi tome da nasilje bude brutalnije, ali nije uzrok nasilja.

Predrasuda: Nasilje u porodici se dešava uglavnom u socijalno ugroženim društvenim slojevima, među nisko obrazovanima i siromašnima.

Činjenica: Nasilje u porodici se dešava u svim vrstama porodica. Nasilnici i žrtve nasilja u porodici mogu biti bilo koje klase, rase, kulture, religije, profesije, seksualne orijentacije, socio-ekonomskog porekla, obrazovanja i starosti.

citaj dalje –> jos jako puno korisnih informacija na Prepoznaj nasilje u partnerskim odnosima

vise info –> hocu da znas