KNJIGA
Autor opisuje kome je namijenio ovu knjigu : “Nisam napisao ovu knjigu kao akademsku raspravu koja će se nalaziti na policama biblioteka, premda mislim da bi i psiholozi i nastavnici dobro učinili da se posluže njenim idejama kada budu govorili o braku i odnosima bračnih drugova. Nisam je pisao za one koji se bave brakom, nego za one koji žive u braku, one koji su prošli kroz euforiju zaljubljenosti, koji su ušli u brak s prekrasnim snovima o zajedničkoj sreći, ali su u tokovima svakidašnjice došli u opasnost da izgube sve iluzije i odustanu od ostvarenja svojih snova. Nadam se da će hiljade takvih ne samo ponovo otkriti svoje snove, nego da će pronaći i način da ih ostvare u životu.”

odlomak iz knjige “Pet jezika ljubavi” Geri Čepmen

 

KVALITETAN RAZGOVOR

Kao i primarni jezik izricanja priznanja, tako i jezik zajednički provedenog kvalitetnog vremena ima mnogo dijalekata. Jedan od najproširenijih dijalekata je dijalekt kvalitetnog razgovora. Pod klavitetnim razgovorom smatram dijalog u toku kojega dvoje partnera razmenjuju informacije i osećanja o svojim doñivljajima, razmišljanima, željama i planovima i to u jednom prijateljskom, neometanom, emocionalnom kontekstu. Većina partnera koji se tuže da njihov partner ne razgovara s njima, ne misle da on nikada ne progovori nijednu reč s njima. U stvari, hoće da kažu da ne vode kvalitetne emocionalno obojene razgovore. Ako je primarni jezik ljubavi vašeg partnera kvalitetno zajednički provedeno vreme, takav dijalog je presudan za njegov emocionalni doživljaj ljubavi.

Jezik kvalitetnog razgovora potpuno se razlikuje od prvog jezika ljubavi. Reči priznanja usredsreñuju se na ono što govorimo, dok se jezik kvalitetnog razgovora usredsreñuje na ono što čujemo. Ako nekome iskazujem ljubav jezikom kvalitetnog razgovora, tada pokušavam da od njega dobijem neku informaciju, slušajući sa saosećanjem ono što on ima da mi kaže. Postavljam pitanja, ne zato što sam radoznao, već sa iskrenom željom da shvatim njegove misli, osećanja i želje.

Upoznao sam se s Patrikom, starim četrdeset i tri godine koji je već sedamnaest godina bio u braku. Zapamtio sam ga, jer su prve reči, koje je izgovorio, bile silno dramatične. Sedeo u kožnom naslonjaču u mojoj ordinaciji i posle kratkog upoznavanja, nagnuo se napred i dramatično izjavio:

• Doktore, bio sam budala, prava pravcata budala!

• Šta vas je navelo da to zaključite?

• Bio sam oželjen sedamanest godina i sada je me žena napustila. Tek sada shvatam koliko sam bio glup.

• Kako to mislite?

• Moja supruga je imala običaj da mi posle povratka s posla priča o svemu što se toga dana dešavalo u njenoj kancelariji. Ja bih je pažljivo saslušao, a onda rekao šta bi trebalo da preduzme. Uvek sam joj davao dobre savete. Govorio sam joj da treba da se suoči sa problemima. «Problemi se neće rešavati samo od sebe. Moraš razgovorati s ljudima koji su umešani ili sa šefom.» Sutradan bi mi ponovo pričala o istim problemima. Upitao bih je da li je učinila ono što sam joj savetovao. Zatresla bi glavom i odgovorila odrečno. Tada bih joj ponovio svoj savet. Naglašavao bih da je to jedini način da razreši problem. I sutradan bi ponovo dolazila kući i pričala o istim problemima. I ponovo bi priznavala da nije poslušala moje savete. Posle tri ili četiri takve večeri, gubio bih strpljenje. Rekao bih joj da ne može očekivati saosećanje od mene ako nije spremna da posluša savete koje joj uporno dajem. Nikako nije bilo potrebno da živi pod takvim stresom i tolikim pritiskom. Začas je mogla da reši problem kada bi učinila ono što sam joj govorio. Nije mi bilo lako da je gledam i da znam da se pati nepotrebno.

Kada bi zatim ponovo pojavila s istim pričama, nisam više bio spreman da je slušam. «Rekao sam ti šta treba da učiniš. Ako ne želiš da poslušaš savete, ne želim ni ja više da te slušam!» Mnogi od nas su stručnjaci da analiziraju probleme i da nalaze rešenja. Pri tome zaboravljamo da je brak odnos, a ne projekat koji treba završiti ili problem koji treba rešiti.

Kakva li sam samo bio budala! Nisam je više slušao i odlazio sam da završim svoje poslove. Sada znam da ona uopšte nije tražila moje savete kada mi je pričala o svojim problemima! Želela je moje saosećanje! Htela je da je slušam, da joj poklonim pažnju, da joj stavim do znanja da razumem njenu muku, stres kojem je izložena, pritisak koji oseća. Htela je da zna da je volim i da sam uz nju. Nije joj bio potreban savet, već samo moje razumevanje. A ja sam bio zaokupljen deljenjem saveta.

Kakva sam bio budala! A sada je otišla! Zašto čovek nije u stanju da sagleda stvarnost dok prolazi kroz nju? Bio sam slep za sve što se dešavalo oko mene. Tek sada shvatam koliko sam je razočarao.

Patrikova žena je osećala potrebu za kvalitetnim razgovorom. Emocionalno, čeznula je da Patrik svu svoju pažnju posveti njoj i da pažljivo sluša priču o njenim mukama i razočaranjima. Patrik se opet nije usredsredio na slušanje, nego na sebe i svoje misli. Slušao je samo toliko da prepozna problem, a onda se bacio na traženje rešenja. Nije slušao dovoljno pažljivo ni dovoljno dugo da bi čuo njene vapaje za podrškom i razumevanjem.

Mnogi meñu nama su slični Patriku. Uvežbani smo da analiziramo probleme i da tražimo rešenja. Zaboravljamo da je brak odnos, a ne proket koji treba dovršiti ili problem koji treba rešiti. Odnos zahteva saosećajno slušanje, nastojanje da se shvate misli, osećanja i želje druge osobe. Mi moramo da budemo spremni da damo savet, ali samo tada ga druga osoba zatraži i nikada ga ne smemo davati tako da obeshrabrimo primaoca. Većina od nas nije spremna da sluša. Mnogo smo uspešniji u razmišljanju i govorenju. Da naučimo da slušamo možda će nam biti isto tako teško kao da naučimo neki strani jezik, ali je to neophosno ukoliko želimo da prenesemo poruku ljubavi. To je posebno važno kada je primarni jezik ljubavi našeg partnera jezik posvećivanja kvalitetnog vremena i kada je njegov dijalekt veština kvalitetnog razgovora.

Na sreću, napisane su mnogobrojne knjige o temi razvijanja sposobnosti slušanja. Neću ni pokušati da ponavljam ono što je napisano na drugom mestu, ali predlažem sledeći rezime ovih praktičnih uputstava:

Gledajte svoga partnera u oči dok vam se obraća! To pomaže da vam misli ne odlutaju i dokazuje da on uživa vašu potpunu pažnju.

Nemojte raditi nešto drugo dok slušate svoga partnera! Zapamtite, kvalitetno vreme znači posvećivanje nepodeljene pažnje partneru. Ako gledate televiziju, čitate ili radite nešto drugo što ne možete odmah prekinuti, kažite to otvoreno. «Znam da želiš da razgovaramo i priznajem da sam zainteresovan za razgovor, ali u ovom trenutku ne mogu da ti posvetim svoju punu pažnju. Daj mi desetak minuta da ovo završim i onda ćemo razgovarati!» Većina partnera će ceniti ovakav pristup.

Osluškujte osećanja svoga partnera. Postavite sebi pitanje: «Kakva osećanja proživljava sada moj partner?» Ako smatrate da znate odgovor, uverite se u to. Na primer: «Čini mi se da si razočarana što sam zaboravio….!?» To će vašem partneru pružiti priliku da izrazi svoja osećanja. Istovremeno će mu pokazati da pažljivo slušate šta vam on govori.

Pratite govor tela svoga partnera! Stisnute šake, drhtave usne, suze, namršteno čelo i šetanje pogleda mogu vam pružiti podatke o osećanjima vašeg sagovornika. Ponekad govor tela šalje jednu poruku, a njegove reči drugu. Zatražite objašnjenje da se uverite koja je poruka prava.

Nemojte upadati u reč svome sagovorniku! Nedavna istraživaja su pokazala da prosečan čovek sluša samo sedamnaest sekundi pre nego što upadne u reč svome sagovorniku i iznese svoje ideje. Ako vam poklanjam svoju nepodeljenu pažnju, uzdržaću se od opravdavanja ili optuživanja, odnosno od nekritičnog iznošenja svojih stavova. Moj cilj nije da se opravljam i da dokažem svoje mišljenje, ni da demantujem svoga partnera. Moj cilj je da ga shvatim!

procitaj vise >>

zakazi razgovor