Od 2014 godine sam pocela sa anonimnim i besplatnim savjetovanjima putem interneta. Ona su se odvijala putem vise online medija, kao sto su moje webstranice, inbox facebook stranice Moja Saveta, e-mail-a. Prije oko 3 godine sam radila analizu ko i zasto mi se javlja. Tada sam radila analizu savjetovanja koja se odvijala samo putem e-maila. Rezultate te analize sam i predstavila na Evropskom psihijatrijskom kongresu. Tada je bilo negdje oko 1000 osoba koje su zatrazile anoniman i besplatan savjet i izmijenili smo vise hiljada mejlova. Putem fb sam primila jos puno veci broj zahtjeva za ovom vrstom savjetovanja. Nisam brojala, jer bi mi to oduzelo jako puno vremena. Vjerujem da se radilo i o par hiljada osoba.
Ova vrsta savjetovanja mi je oduzimala puno vremena, ali i pored toga sam je radila od srca i sa velikom zeljom da pomognem. Kad sam na kongresu pricala o tome da su savjetovanja anonimna i besplatna, pitali su me : “Ako radite besplatno ko placa vase racune?” Da, stvarno! I mene je to pitanje zamislilo. Srecom imam divnog i sposobnog muza kome sam jako zahvalna sto je bio jedini sponzor ovih savjetovanja, sto je imao razumijevanja i bio pun podrske .
No, i pored toga nastavila sam sa besplatnim i anonimnim savjetovanjima i zaista mi je drago sto jesam. Posebno kad pomislim na sve one mlade ljude koji su mi se javili i kojima je to bio prvi kontakt sa psihijatrom. I sve one osobe od veoma mladih do starijih koje su bile zlostavljane ili suicidalne. I sve one koji su bili suicidalni i kojima sam dala nadu i pomogla da potraze strucnu pomoc. I onih koji su nosili neke mracne tajne i koje nisu nikada nikome ispricali sve dok nisu dobile mogucnost da to bude anonimno i besplatno.I one koji su se bojali otici psihijatru i psihologu ili onima koji su izgubili povjerenje u svoje terapeute i zdravstveni sistem i zbog toga prestali sa lijecenjem…
Zao mi je sto nisam imala dovoljno vremena i energije da bar neka cesce postavljena pitanja stavim na stranicu zajedno sa uputstvima koje sam davala ovim ljudima kako bih ohrabrila i ostale koji jos oklijevaju da potraze pomoc otisli po nju.
Zao mi je sto cu sa ovom svojom aktivnosti prestati nakon skoro 6 godina. Savjetovanja preko fb stanice Moja Saveta sam prije nekog vremena prestala zbog pitanja povjerljivosti, a sada sam odlucila da prestanem i sa e-mail savjetovanjima .
Radje bih koristila umjesto rijeci “prestanem”rijec “pauziram” jer
se nadam da ce se u buducnosti otvoriti neka nova vrata koja ce opet omoguciti anonimna i besplatna savjetovanja, posebno za mlade. Zato sto se to pokazalo kao PRAVA STVAR.
Online psihijatar 
Poštovani ,koji je stručni naziv latinski i ovaj za poremećaj ličnosti koja se u potpunosti poistovjećuje sa drugom osobom,umanjuje tuđa prava i uživa da nanosi drugima ljudima duševne boli te se bavi intrigama i spretkama kako bi dominirala nad drugim ljudima.
Hvala!
Sviđa mi seSviđa mi se
Da li online psihijatar moze da prepise lekove?
Sviđa mi seSviđa mi se
JA IMAM 68 GODINA. PIJEM GODINAMA SEROXAT TABLETE ANTIDEPRESIV . SAMO JEDNU UJUTRO. DOBILA SAM KORONU I PRIMJETILA SAM NEKE PSIHIČKE SMETNJE. POPILA SAM TABLETU ZA SMIRENJE JEDNU LEXILIUM I DALEKO SAM SE BOLJE OSJEĆALA KADA JE POČELA DJELOVATI. GOTOVO ZDRAVO OSIM KAŠLJA I UMORA POŠTO SAM DIJABETIČAR ŠEĆER JE POČEO SKAKATI. DA LI ĆU STEĆI OVISNOST O TABLETI LEXILIUM KOJEG NE KANIM PITI U NEDOGLED SAMO DOK MI RADI DOBRO ZA SMIRENJE KOJA MI JAKO POMAŽE. NIKADA JU PRIJE NISAM PILA. MOLIM NEKA MI NETKO ODGOVORI NA MOJE PITANJE UNAPRIJED SE ZAHVALJUJEM NIKOLINA
Sviđa mi seSviđa mi se
Postovani treba mi savet, naime od svoje 10godine imam ankisoznost, depresiju i razne fobije..
Cist primer( novih stvari se bojim) udomimo psa ja ne mogu da ga prihvatim, panika mi, bol u stomaku, i ostalo..
Sada dosla je na red srednja skola, ja sada (15) imam strah od srednje skole, ne mogu krenuti ne mogu apsolutno nista. To mi stvara veliku nelagodu, povracanje, paniku, strah itd.. Moji roditelji to ne razumeju naravno(kao svaki roditelji zele da idem u srednju skolu).. Stvaraju mi pritisak i to mi stvara samo jos vecu paniku, prete kako ce me poslati u neku drugu zemlju, kako ce me naterati da idem itd.. Sta da radim? Kako problem objasniti nekome ko nije nikada bio u tom stanju? Hvala
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovana, mislim da ovim pitanjem pokušavam da pobedim svoj najveći strah- razgovor sa psihijatrom i suočavanje sa svojim problemom. Posle prelezanog kovida 19, javili su mi se panicni napadi, srce lupa, da nije nesto u redu sa njim, steže me u grudima…da nisu pluća.I naravno sve je u redu. Kažu mi da bi mozda bilo lepo da porazgovaram sa stručnim licem i prevaziđen svoj problem. E onda kreće još gora agonija, još veći strah, sta ćete mi Vi reci,jer znate kako je to u Srbiji kada se obraćate psihijatra, prošlo je par meseci i rešila sam da Vam se konačno obratim. Ja idem na posao, trening, imam malo dete sve postizrm ali simptomi koji me prate su drhtanje ruku, nervoza, napetost ,strah, nesigurnosti i tako u krug nikako da budem slobodna sama od sebe i srecna bez uzdržavanja. Misli koje mi se sad motaju i koje me plaše su da li sam ja dobro i sta ce mi doktor reci. Molim za savet.Mislim da će mi Vas odgovor mnogo značiti.Srdacan pozdrav.
Sviđa mi seSviđa mi se
Postovana, htela sam Vam se obratiti u vezi sa svojim trenutnim problemom u ljubavnom zivotu. U vezi sam sa deckom vec 3 meseca. Poslednjih mesec dana smo poceli svaki drugi dan da se svadjamo. Postalo je netrpeljivo. To ne menja cinjenicu da ga volim, ali tu sledi ostatak price. Za tih 3 meseca ne osecam kao da smo se upoznali. Kada sednemo da pricamo, nemamo o cemu. Sve to budu osnovne teme poput “kako je bilo na poslu?”, “kako si provela dan” i tome slicnom. Zadovoljavanje u krevetu je takodje na minimumu. Dobar momak je u pitanju, ali problem je sto se stvari ne menjaju koliko god puta pricali o problemima.
U medjuvremenu sam upoznala jednog momka preko online igrice. Poceli smo se dopisivati oko svojih interesa, a nakom toga smo poceli i da pricamo na video call-u i delimo stvari o sebi. Toliki hemiju nikad pre nisam osetila. Osmeh dok pricam ili se dopisujem sa njim ne spada. Kasno sam shvatila da su nasa osecanja prebrzo rasla. 4 dana smo i dan i noc pricali i smejali se. Bio je upucen da sam zauzeta kao sto sam mu od pocetka i pokazala, ali stvari su se otele kontroli. Znam da se trebam odluciti, ali sam previse izgubljena. Taj momak zivi u susednoj drzavi, ne znam kako ce to uspeti. Ne znam takodje ni do kad cu imati strpljenja da pokusavam da aktiviram stvari sa svojim deckom. Ima li bilo kakva mogucnost da mi pomognete?
Sviđa mi seSviđa mi se
Postovana,
imam problem u svojoj vezi.
Naime moj partner vidi a ne vidi svoj problem koji se konstantno ponavlja, pitam se zasluzujem li ja to stvarno, jesam li ja toliko losa?
Moj partner je iz Afganistana, no tamo su ljudi velikog srca. Njegova obitelj nije takva kao on sada, nije tako ni odgojen. Razumijem da od kad zivi u Njemackoj se puno vise brine, zbog bombandiranja koje je tamo konstantno, razumije i da treba ponekad mira i prostora kao svaka osoba. Kad nesto nije kako treba ili kad ja explodiram i kazem da ne mogu na primjer na sve stran, on mi govori ruzne rijeci kao mars od mene, vi ste svi ovdje ovakvi i onakvi kod nas su ljudi drugaciji imaju srce sve bi napravili za nekoga, ja sam mi rekla da stalno usporeduje ali da on uopce nije takav vec totalna suprotnost. Kad se posvadamo padaju teske rijeci, iznova. Glupa si, mars, ti nisi prava zena, ti si djete u glavi, nikad nebi mogao imat takvu zeni, ne znam mi zasto sam uopce sa tobom, cak mi je u dvije prilike rekao kurvo. Poslje kad se ja naravno rasplacem i izderem na njega/ili samo sutim i placem, poslje kad se sve smiri dode do mene i ispricava se i grli me i govori kako mu je zao… Doslo je do toga da je jednom „prekinuo vezu“ i kad sam izasla iz kuce i navecer se vratila po neke sitnice rekao je da nikom ne daje priliku 2 puta ali da zeli samnom ovo rijesiti i ta ostavim te sve stvari i da pricamo. Uppzorila sam ga da ako se to jos jednom ponovi da stvarno odlazim, to nije stvar gdje se mjenja misljenje u 3-4 sata. Danas je bila jedna „mars od mene, reko sam ti mars“ situacija, jer sam rekla da ne mogu njemu radit jelo i nosit umak i cistit kuhinju i jest i smanjivat televizor u isto vrijeme. Rekla sam mu da je to zadnji put da je sad dosta i da ce pozaliti. Opet pokraj toga svega nam je lijepo skupa, mozemo o svemu pricat i volimo se, no sa svakom slijedecom svadom mislim da je vrijeme za kraj. Nikad nije doslo do nasilja. Ja sam osoba koja se zapravo neda zafrkavati, znam kad me netko zeli izmanipulirati i kakav je ko. Ali u ovoj situaciji sam stvarno bezppmocna, znam da nije zdravo ali opet smo puno toga presli i volimo se i mrzimo, ne mozemo skupa a ni jedno bez drugoga. Moja veza je doslovan primjer rolerkostera, nekad je savrseno a nekad katastrofa.
Mi smo mladi par i zivimo 1ipol godinu skupa, ja sam odlucila preseliti se sa cimericom jer smatram da smo ubrzali sa svime. Prije je bilo stvarno drugacije, slusao me, provodili smo vrijeme skupa, sad je stalno na ps4 i mobitelu a meni dobacuje odgovore kao aha da i slicno. U nazad godinu dana je sve polako pocelo. Znam da nema drugu, jer je stalno doma ili sa frendom koji je ozenjen i normaono se uvjek javi i zove me babe na telefonu. Uostalom ja bi trebala biti osoba koja se ljuti jer sam ja izgubila povjerenje zbog nekih proslih situacija, nista ozbiljno ali opet.
Mozete li mi pomoci?
Lijep pozdrav
Sviđa mi seSviđa mi se
Postovani,
Mome muzu je prije dva mjeseca u 32.godini dijagnosticiran karcinom jednjaka, i to je moj zivot okrenulo bukvalno naopacke. Srecom, bolest je na vrijeme otkrivena i on dobro podnosi lijecenje. Jedan od prvih simptoma na koji su mu ljekari skretali paznju ( a koji on na svu srecu nema) jeste otezano gutanje. Nakon njegove dijagnoze dosta sam citala o toj bolesti, i jednoga jutra sasvim iznenada osjetim nesto u grlu. Mislila sam proci ce kada jedem, medjutim zalogaj je zastao u grlu i tu sam dozivjela sok. Od toga dana imam problem sa gutanjem. Bojim se jesti, obrok mi prestavlja veliki stres. Nekada mi tesko pokrenuti samo gutanje, kao da mi se grlo paralizuje, zalogaj dugo bude “nespreman” i cini mi se da mi hrana zastaje u grlu, a nekada kao da zastaje u jednjaku, i zalogaj osjetim cijelom duzinom dok ne dodje do zeluca. I to “nesto” sto osjetim u grlu nekada je bas kao knedla, a nekada kao nesto maleno sto me grebe. Nije uvijek na istom mjestu i ne osjetim to stalno. Takodjer i problemi sa gutanjem su nekada jaci nekada slabiji. Pored toga, imam jos nekoliko simptoma koji se smjenjuju: problemi sa vidom(zamagljen vid posebno na daljinu, blijestenje, pritisak u ocima, tesko fokusiranje), blage vrtoglavice koje su vise kao dezorjentiranost, povremena utrnulost ruku i nogu, bol u grudnoj kosti koja se javlja kada pomijeram ramena, umor, opsta slabost tijela, stezanje u vratu i kao da mi je cijelo tijelo konstantno napeto i u nekom grcu. Kucni ljekar i neurolog smatraju da je u pitanju anksioznoat i depresija zbog trenutne zivotne sitiacije, i dobila sam preporuku za psihoterapeuta. Krvna slika, hormoni stitne zlijezde, EEG i VEP test su uredni. Molim za Vase misljenje, je li moguce da zaista ovi problemi sa gutanjem budu psiholoske naravi?
Zahvaljujem Vam unaprijed na odgovoru.
Srdacan pozdrav
Sviđa mi seSviđa mi se
Pozdravljam Vas.
Ne znam kako se kontrolirati da ne zaplačem kad se moj partner naljuti zbog potpuno nebitne situacije.
Živjela sam u obitelji u kojoj je otac bolovao od dijabetesa i povremeno imao “izljeve bijesa” . U tim trenucima sam se osjećala vrlo ranjivo. Majka nije reagirala.
Moj današnji partner isto ima povremene “izljeve bijesa” u situacijama koje uopće nisu jako “izazovne”. Ne zlostavlja me fizički ali psihički stres dovodi do toga da uopće ne mogu kontrolirati plač. Poslije mu bude žao. Budući da sad imamo i djecu to mi predstavlja veliki problem.
U takvim trenucima ne znam kako se postaviti prema njemu. Kako da pomognem sebi da u takvim situacijama ne zaplačem?
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovana,
Ne znam kome da se obratim pa da ovje pitam doumice za neki problem.
Moje dijete je maltetirano od djece, pa me zanima da je moguce zbog toga da radi gluposti i agresivan(to govore druga djeca- ne znam ako je to istina) prema drugoj djeci zbog tog maltetiranja psihičkog i fizičkog?
Bila bi Vam jako zahvalna na odgovoru da znam sta da poduzimam dalje.
Hvala i srdačan pozdrav
Sviđa mi seSviđa mi se
Postovana, imam problem sa sinom koji je sad krenuo u drugi razred. U prvi je upisan sa ne punih 6, sad ima 6 god. i 9 meseci. Problem koji je sad izrazen jako je taj da ima strah koji ne znamo kako je nastao i to je strah da neko nece doci po njega. Produzeni boravak nikako ne prihvata, nastavu odlicno prihvata. Problem je taj sto u boravak mora npr od pola 8 pa do 13h tu je jedna uciteljica pa onda na nastavu od 13 do 15 i onda opet u boravak jedan sat dok ne dodjemo po njega ( tu su vec dezurne uciteljice koje se smenjuju). Taj period preplace obicno. Stalno je pod stresom, u polla ormalne price vikendon ili za vreme igre pita koja je ucoteljica u produzenom i ko ce doci po njega. Da naglasim, da je deo prvog razreda kad smo videli da ne prihvata boravak organizovano bilo da ga deda kupi sa nastave jer je totalno drugo dete bez tog boravka. On pati. Sad smo prinudjeni na boravak nema ko sa njim. Vrtic nije voleo isto je patio 2 god d9k se nije adaptirao, dok seka nijr krenula u isti. Teta u vrticu je promenio isto dosta , nikad nije voleo promene. Cak se deavalo da ne mogi izaci od njega do wc kako ga uhvati strah od toga da se nece vratiti (a sva deca drugari su tu). Tako sad i sa nastavom. Ne daj Boze da zakasnimo negde po njega kad idemo ja ne znam kako bi on reagovao…vec kad vidi da drugi odlaze ja ga gledam sa strane unervozi se i pred plac…Ja znam da je on stvarno jos malen, dobar je i inteligentan decak, dobar ucenik, ali taj strah koji ima nas vec pravo brine. Dete je u stanju patnje. Toliko opterecen tim boravkom da se u normalnoj igri prebaci na misli o boravku. Na raspustu je bio ok. On je dete koje ima faze da nece ostati ispred zgrade sa svima poznatima da se popnem po vodu…a nekad to mu bude normalno i saceka…Od malena se boji ostati sam….nikad ne ostane..i ne forsiramo nikad tako nesto…medjutim sto treba biti lakse da se oslobadja nama je sve teze…Ode nekad iz auta po hleb, nekad bez problema nas saceka ispred trgovine, a nekad kaze ok idite kupite i onda se zaplace…
Mislimo da vec sad ovo sa boravkom u skoli postaje jedan ozbiljan problem za njegovu psihu i bojimo se.
Jako je komunikativan, spretan, ide npr na fudbal ali ne ide u svlacionocu strah ga, pa onda drugi put ode, pa onda mozemo popiti kafu pored u lokalu dok igra onda ne moze moramo biti na tribinama…uvek se isto vrti…Nikad da preraste. Mislim da mu treba pomoci ja ne znam kako.
Sviđa mi seSviđa mi se
Postovani, pijem velafaksin skoro 4 meseca, pre mesec dana sam osetio blagi boljitak, ali bez obzira ja sam i dalje sediran, imam manjak koncentracije i lose pamcenje, distimican sam, abulican, flegmatican, socijalno distanciran, dve godine ne mogu da polozim jedan ispit. Interesuje me kakvo je dejstvo mao-a inhibitora tacnije moklobemida (jace ili slabije u odnosu na triciklicne i snri), postoji li specifican nacin njegovog uvodjenja, da li se oni jos uvek koriste jer smo ucili na faxu da su oni u stvari zastareli. I takodje bih Vas pitao sta mislite o kombinaciji bupropiona i ssri, da li je dozvoljena, ima li potencijala da povrati onu energiju i elan kakav sam imao na pocetku studija?
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovana, pila sam antidepresiva dipresan (paroksetin) 10 mj. Zatim sam sedam dana pila po pola tbl i o nda 8 dana svaki drugi dan (telefonski dogovoreno s mojom psihijatri om jer se mnogo dobro osjećam) 4dana je prošlo kako nikako ne pijem. Sasvim se dobro osjećam kada je pitanju anksioznost zbog koje sam počela piti tbl. Medutim imam baš izražene nuspojave zbog prestanka ja bih to nazvala kao neki “strujni udari” koji se javljaju skoro cijeli dan i vrtoglavice. Baš su intezivni. Zanima me koliko je to da kažem normalno stanje i mogu li se nadati nekom skorijem prestanku toga. LP Mima
Sviđa mi seSviđa mi se
Postovani,
Propisana mi je terapija za napade panike
Seroxat 1xujutro- pijem u10sati
Lorazepam 1xuvece-pijem u 20 sati
Medjutim imam problem budi me bol u zelucu nocu u 4 sata i ne popusta do podne tog dana.
Molim Vas vas predlog terapije
Lp.Niko
Sviđa mi seSviđa mi se