Čuveni pisci inspirisani alkoholom

Izdvajamo vam neke od najvećih imena koja su sedela za književnim stolom, ali i onim drugim, barskim i kafanskim.

Piše: Tamara Softić za Kultivisise.rs

12. Ernest Hemingvej

Ernest Hemingvej na Kubi 1946, By unattributed – JFK-EHEMC, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=11538713

Nobelovac koji je pored izvanrednog načina pisanja i značajnih dostignuća poznat i po svom avanturističkom i kontraverznom duhu. Hemingvej se vodio motom da „čovek ne postoji dok nije pijan.“ Čuvene su njegove rečenice: „Inteligentan čovek je ponekad prisiljen da se nalije kako bi mogao provoditi vreme sa svojim prijateljima“ i „Piši pijan, a uređuj trezan.“

Nakon što su mu lekari zabranili da pije, pokušao je da se ograniči na tri čaše viskija pre večere, ali bezuspešno. Za doručak je pio čaj i džin, a užinao vodku, apsint i vino. Voleo je da pije koktele mohito i mint džulep.

 

11. Skot Ficdžerald

Ovom velikom američkom piscu Hemingvej je zamerao da se prebrzo napije i kad pije sasvim malo. Isticao je da je „previše bilo čega loše, previše šampanjca sasvim dovoljno”, kao i da „butelja vina na kraju dana nije ništa drugo nego ljudsko pravo”, ali je od butelje vina stigao do butelje džina dnevno.

Skot Ficdžerald je takođe rekao da „za razliku od romana koji zahteva predano pisanje i koncentraciju, nešto kraće književne forme lakše je kombinovati sa ispijanjem značajnih doza alkoholnih pića”.

O njegovoj zavisnosti svedoči i rečenica: „Čovek prvo uzme piće, onda piće uzme piće, a onda piće uzme čoveka.“

Voleo je da pije koktel koji je sam osmislio, a u osnovi se pravio od limuna i džina.

 

10. Džek London

Jedan od najčitanijih pisaca XX veka imao je ritual da se nagradi pićem kada napiše svoju dnevnu kvotu od hiljadu reči. Tako je krenuo, a stigao dotle da pisanje nije mogao ni da počne bez pića. Napisao je i autobiografski roman pod nazivom Kralj alkohola.

Govorio je da ljudi „kad su trezni, žele da piju, a kad se napiju, žele da piju još više.“

 

9. Tomas Lanijer Vilijams

Ovom dramskom piscu alkohol nije bio jedini opijat. Iako je i sam bio zavisnik kritikovao je opijanje, za razliku od mnogih slavnih poročnih pisaca koji su svoj porok branili žustro kao deo sebe i svog identiteta.

Čini se da se Vilijams opravdavao govoreći da postoje dva razloga zbog kojih čovek pije – „prvi je da je od nečeg uplašen, a drugi da ne može da se suoči sa istinom“.

Rado je pio ramos fizz, koktel koji se sastoji od džina, limunovog soka, belanceta, slatke pavlake i gazirane vode, kao i koktel margaritu koji sadrži tekilu ili vermut.

 

8. Rejmond Karver

Književnik i pesnik koji je takođe bio u zagrljaju poročnog života.

„Počeo sam da se napijam kad sam shvatio da se ono što sam najviše želeo za sebe i svoje pisanje, za svoju ženu i decu, jednostavno neće dogoditi.“

Posle dugogodišnjih lečenja i problema sa zakonom, Karver je uspeo da se izleči posle čega je napisao neka od svojih najboljih dela.

 

 

7. Čarls Bukovski

Čarls Bukovski je jedan od najkontroverznijih pesnika, pripovedača, romanopisca. Sa jednako ekstravagantnim pisanjem kao i stilom života, upoznao se sa dejstvima alkohola još kao tinejdžer.

Na temu alkohola Bukovski je imao šarmantne definicije. Kada su ga pitali šta misli o alkoholu odgovorio je: „Alkohol je verovatno jedna od najvećih stvari koje su se ikad pojavile na zemlji – pored mene, naravno. Zato se i slažemo.“ Govorilo se da je bio jedan od najstrasnijih alkoholičara: „Mislim da nikada nisam trezan napisao pesmu.“

Bez pomoći alkohola govorio je da je stidljiv i povučen, kao i da je sve njegovo stvaralaštvo nastalo od pijanstva. „Ako se dogodi nešto loše, pijete da to zaboravite, ako se dogodi nešto dobro onda pijete da to proslavite, ako se ništa ne dešava, pijete da se nešto desi…“

Pio je u dobru, a u zlu: „Obišao sam hiljadu barova u nadi da će me neko ubiti, a sve što sam uradio jeste da sam ponovo uspeo da se napijem.“ U jednoj svojoj pesmi kaže: „Najgori mamurluci su kada se probudiš i shvatiš da si uradio nešto apsolutno odvratno, idiotsko i možda opasno prethodne noći ali ne možeš tačno da se setiš šta je to bilo.“ Najčešće je konzumirao mešavinu piva i burbona.

6. Vilijam Fokner

Ovaj američki književnik i nobelovac kaže da je „civilizacija počela destilacijom.“ Fokner je govorio da uvek voli da piše noću, i da uvek drži viski na dohvat ruke. „Nema bolesti koju viski ne može da izleči.“

Da alkohol nije video kao porok nego kao pokretača zaključujemo i iz njegove čuvene rečenice: „Kada popijem jedan martini osećam se većim, pametnijim, višim. Kada popijem drugi, osećam se nadmoćnim. Kada popijem više, niko me ne može zaustaviti.“

 

5. Oskar Vajld

Skandalozni književnik sklon preterivanju u piću i cigaretama. Uživao je u apsintu, jednom je napisao: „Prvi stepen opijanja apsintom nije ništa posebno, u drugom počnu da vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju ćete doći do završnog stupnja i tada ćete videti stvari koje želite da vidite – prekrasne, neopisive stvari.“

Pio je liker koji se proizvodio od anisa, pelina i šećera.

 

4. Edgar Alan Po
Američki književnik, utemeljivač kriminalističkog romana, loše je podnosio alkohol i umeo je da se napije od jedne čaše vina. Njegovi prijatelji govorili su da je ispijao žestoka pića u jednom dahu. Priča se da je Edgar Alan Po celog života vodio borbu sa zavisnošću, i da je mešao alkohol i narkotike.

U jednoj svojoj ispovesti rekao je: „Ni malo ne uživam u stimulansima kojima se povremeno tako strastveno prepustim. Nisam u potrazi za zadovoljstvom ugrozio život i reputaciju i razum. Bio je to očajni pokušaj da pobegnem od mučnih sećanja, od osećaja nepodnošljive samoće i iz straha od neke čudne, neizbežne propasti.“

Poznato je da je uživao u raznim pićima, najviše u džinu za koji je govorio da nema miris.

3. Šarl Bodler

Bodler se često opijao, uživao u drogama, alkoholu, prostitutkama…

Čuven je njegov citat: „Čovek bi trebalo da je stalno pijan. To je najvažnije… Ali od čega? Od vina, od poezije, ili od veštine – kako vam drago. Ali napijte se.“

A to je ovaj vinopija verno i doslovce i činio. Da je zaista uživao u alkoholu Bodlernije krio. „Izvanredna duševna stanja koja izaziva opijenost pravi su raj u odnosu na bljutavost svakodnevice.“ Rekao je čak i da „samo hulje piju mleko“.

 

Tin Ujevic

Pesnik koga su zvali kraljem boema smatrao je piće slobodom, maštao o malim fontanama vina, o vinoskocima umesto vodoskoka. Govorio je da ,,vino razvezuje jezik, dariva blistave govorničke teme, stvara rečitost.“

Smatrao je da duh i poezija izlaze iz boce, a da ljubavi i strasti izlaze iz bačva i vinskih podruma. Koliko je bio veran pisanju toliko je bio veran i vinu – kod ovog vinopije te dve stvari bile su neraskidive. „Vino moraš piti tako da ti razbuđuje svest, a ne da je gasi.“

Zanimljivo je da je Ujević u hotelu „Moskva“ imao i svoje poštansko sanduče, s obzirom da je više boravio tamo nego kod kuće, predajući se alkoholu i mastilu. Pogađao je koja vina pije zatvorenih očiju, a kada su mu doneli vodu rekao je: „Ovo nikada nisam pio.“

1. Koji pisci su vodili boemski život?

Velika su književna imena ušla u legendu po pijanstvima i poročnom životu. Boemski život kao da je bio rezervisan za velikane pisane reči koji su se okupljali po kafanama i birtijama. Poznat po uživanju „u čaši“ bio je i Borislav Pekić, o kome su kružile priče da pije kao smuk. Kada ga je jedan prijatelj pijanog nosio iz kafane rekao mu je: „Sada je na tvojim leđima teret srpske književnosti!“

Rade Drainac u jednoj svojoj pesmi kaže: ,,Vino za me ne beše ko za ništariju drugu pohlepna navika sebe da uništavam, u njemu sam mnogu svoju tugu, umeo da tiho uspavam.“ Puškin i Jesenjin inspiraciju za mnoge svoje pesme nalazili su u vinu. Mika AntićJanko VeselinovićMomo Kapor, Jakov Grobarov, Dostojevski i mnogi drugi takođe su voleli „dobru kapljicu“.

Napijalo se u svim epohama, a dva najveća poroka svih ovih velikana bili su alkohol i pisanje. Alkoholom su čistili grlo, a pisanjem dušu. Česta su mišljenja da između umetnosti i poroka postoji neka tesna veza i da pisanje zahteva maštu koju alkohol stimuliše. Ili su nam možda umetnici mogli ostaviti više, da je bilo većih reka reči, a manjih reka alkohola?

Zanimljivo je Geteovo zapažanje o Šileru: „Alkoholno piće sputavalo je toliko puta njegovu maštu, da nije mogao dati nemačkoj književnosti ono što bi dao inače.“

Cela je istorija književnosti jedna velika točilica misli i pića, a životi književnika poetičniji i od poezije. Iako su svi oni verovali u to da više uzimaju alkohol nego što uzima alkohol njih, izgleda kao da je na kraju ipak flaša pobedila. Istina je da su gotovo svi slavni „dobrog cuga“ dali danak alkoholizmu. Umirali su rano, i ko zna za koliko velikih pesama, drama, romana nas uskratili.

Piše: Tamara Softić za Kultivisise.rs

Kako piti alkohol umjereno i bez stetnih posljedica >> savjetovanje

Oglasi

Moj komentar

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s