Kako pomoci ozaloscenom: Biti tuzan je put ka sretnijim vremenima.

Zamislimo se prije nego sto nesto kazemo osobi koja tuguje nakon smrti bliske osobe. Da li joj svojim rijecima POMAZEMO ili ODMAZEMO ?

Iskustva osoba koje su izgubile voljenu osobu:

Majka mi je ubijena je 49-oj godini zivota, a ja sam tada imao 18 godina. Nije bila bolesna, vec je ubijena tokom jednog sasvim obicnog dana. Zbog mojih godina, moji prijatelji me jedonstavno nisu shvatali. Poslije sahrane ocekivali su od mene da se vratim u normalan zivot i pocnem izlaziti uvece s njima.                  U 57-oj godini su mi postavili dijagnozu PTSP-a (posttraumatskog stresnog poremecaja). Zato sto mi nije bilo dozvoljeno da tugujem. Ljudi misle sve najbolje, ali biti pozitivan nije nesto sto pomaze, sigurno ne u prvo vrijeme. Ustvari trebalo mi je  da dobijem tada ono sto mi je u tom  momentu bilo potrebno, a ne sto neki drugi  misle da trebam da bi me zalijecili od moje boli, a sto ja jednostavno ne mogu. I da uradim ono sto ja mislim da ce mi pomoci . Da su me samo pustili da budem ono sto jesam.

Kada je moja majka umra od karcinoma pokusavala sam razmisljati onako kako su mi ljudi  oko mene govorili: “Ona je sada na boljem mjestu”. Ali to mi nije pomagalo zato sto je ona otisla zauvijek . Osjecala sam se kao da mi se srce rascijepilo u dva dijela.

Prije nekoliko godina sam izgubila bebu.  Utjesne rijeci koje su mi govorli  umalo su me unistile jos vise nego gubitak moje bebe. Govorili su mi: “Mozda Bog nije planirao da imas bebu.” “Mozda bi beba bila tesko bolesna ili nesposobna da je ostala ziva “…

Ja stalno zelim da neko cuje kako se osjecam. ali najveci probleem je kada nekome kazem sa cim se u sebi borim, odmah me prekine bez razloga (ko zna mozda sam ja luda ili im je mozda previse da me saslusaju). Ja onda samo ucutim i jednostavno ne zelim da ih povrijedim ili otjeram od sebe.

Mama mi je umrla prije par mjeseci.  Od tad placem svaki dan.  Pomoc prijatelja i porodice je mala ili nikakva. Oni samo dolaze i odlaze i govore mi da budem jaka, da treba da prestanem plakati, da moram da prestanem biti  stalno tuzna  i da moram skrenuti misli. Ali to mi ne pomaze. Samo se osjecam jos gore i kao da me niko ne razumije.

Sta onda uraditi? Kako pomoci?

Nemojte mi popovati, pokusavati me utjesiti, sazaljevati me. Nemojte pokusavati da me razvedrite …

… prihvatite moju bol i da mi je jako, jako tesko. Pomozite mi da slobodno i bez straha da cu vas povrijediti, pokazem koliko mi je tesko u trenutku kada imam potrebu i kada mogu da to pokazem.

Video “Kako pomoci osobi koja tuguje?” govori o tome sta pomaze, a sta odmaze prijatelju koji je tuzan i jako pati. Najbolje cete mu pomoci ako prihvatite saznanje da pati i da mu je tesko i pokazete mu to. Pustite ga da  prica, da cuti, da place, da bude sam..sto god njemu odgovara. Budite tu uz njega. Nikakvi ni najdobronamjerniji savjeti, a kamoli osudjivanja njegovog stanja i reakcije na guibitak voljene osobe nece pomoci. Samo ce vas jos vise udaljiti.

Autorka je Megan Devine, psihoterapeut, osoba koju je licno iskustvo navelo da se posveti “otkrivanju istine”i prevazilazenju zabluda vezanih za zalovanje.

 

O tugovanju nakon smrti bliske osobe pogledajte ovdje na autorkinoj stranici .

Iskustvo:  Tugovanje me je neocekivano stiglo nakon 20 godina

*naslovna slika

Oglasi

Moj komentar

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s